Srbija pred novim ekonomskim ispitom: hoće li se ispuniti prognoza Svetske banke da privredni rast ove godine bude 3,1 odsto?
Dok nas očekuju parlamentarni i predsednički izbori, stručnjaci upozoravaju da ekonomija mora da ostane iznad dnevne politike. Brojevi na papiru zvuče stabilno, a pitanje je kako će se oni pisati u praksi.
Nakon rasta od 3,5 odsto u prvom polugodištu, rast od 3,1 odsto progroziran za 2026. godinu, kažu u Privrednoj komori, jeste ostvariv.
Ispunjenju prognoze, prema njihovim rečima, doprineće pripreme za EXPO i veća kupovna moć kao rezultat jednokratne pomoći i rasta plata i penzija. Ipak, ima prostora i za rezerve jer su pred nama i parlamentarni i predsednički izbori.
"Naravno da će zavisti od toga kakva će biti situacija nakon izbora, ali treba naglasiti da EXPO okuplja više od 130 zemalja koje su do sada prijavile učešće. Tako da bi bilo zaista problematično za Srbiju i ne bi smelo da se desi, imajući u vidu da je to nešto iznad dnevne politike", ističe za UNUBojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Pomenute prognoze jesu ostvarive pod određenim uslovima, kaže ekonomista Aleksandar Stevanović i dodaje da Srbija može da raste i više od toga.
"Srbija ima potencijal da raste i pet i više odsto godišnje, barem još jedno 10 do 15 godina, a stvar je šta mi u Srbiji s postavkom institucija i kakvo okruženje koje kreiramo možemo da uradimo da se taj potencijal ostvari. Svetska banka ceni da to može biti četiri odsto, što je prilično malo za Srbiju, ali to je naša realnost ukoliko se trenutna politička nestabilnost ne razreši", objašnjava za UNU Stevanović.
Potencijalni rast, kažu naši sagovornici, mogao bi da se odrazi i na kvalitet života građana. Međutim, kako naglašavaju, možemo bolje.
"Postoji taj porast i kupovne moći i standarda stanovništva, i to se vidi, kao rezultat veće privredne aktivnosti u zemlji, merene tom stopom rasta BDP-a. Veća akumulacija kapitala, veća akumulacija poslovnih mogućnosti svakako se odražava i na onog krajnjem u tom ekonomskom lancu – na potrošače, na kraju krajeva, na obične radnike", stava je Stanić.
"U svakom slučaju, čak i u najgorim scenarijima, Srbija će rasti nešto brže nego stare zemlje Evropske unije, ali daleko slabije od toga koliko bi Srbija zaista mogla", kaže ekonomista Stevanović u razgovoru za UNU.
Ipak, ne bi trebalo da se zadovoljimo samo prognoziranim rastom već da o njemu razmišljamo i posle 27. godine, a ključni faktori biće dalje pozicioniranje na evropskom tržištu, nove investicije i vetar u leđa malim i mikro preduzećima.
Napredak u svakoj oblasti, zaključuju naši sagovornici, zdrava je osnova dugoročnog ekonomskog razvoja.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
