Ekonomista Beslać za UNU: Kako u praksi izgleda odluka o olakšicama u otplati kredita i kako podneti zahtev

Narodna banka Srbije donela je odluku o olakšicama u otplati kredita. Ta odluka obavezuje davaoce kredita da preduzmu razumne mere kako bi građanima olakšali otplatu ako se nađu u teškoj finansijskoj situaciji ili u drugim nepovoljnim okolnostima na koje ne mogu da utiču.

Šta ta odluka konkretno znači za korisnike kredita i kako će se primenjivati u praksi? Na tu temu razgovarali smo sa ekonomistom Milanom Beslaćem.

Da li se plaća porez na nelegalne objekte u Srbiji? Stručnjak objasnio i da li će se naplata vršiti retroaktivno

Da li je ovo najisplativiji način grejanja? Brzo podigne temperaturu u kući, a računi nisu visoki

Beslać kaže da se ova odluka Narodne banke Srbije oslanja na Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji se odnose na sve koji uzimaju kredite kod poslovnih banaka.

"Ova odluka dominatno je  fokus stavila građane, preduzetnike i poljoprivrednike. Iako to ne piše odluci, oni su zaključili da su to korisnici koji nemaju sopstvenu pravnu službu, ne koriste dovoljno advokatsku pomoć iz razno-raznih razloga i zato je ova odluka, po mom mišljenju, doneta radi zaštite ova tri subjekta dominantno", ističe na početku razgovora za UNU ekonomista Beslać.

Beslać napominje da je u odluci NBS pobrojano devet vrsta olakšica.

"Mogućnost da se reprogramira kredit, dakle da se produži rok njegove otplate što je sada najčešća odluka kod banaka i zato sada banke ništa ne gube nego povećavaju iznos koji mogu da dobiju kroz kamatu. Zatim, to može biti smanjenje kamatne stope, može da se smanji i glavnica", kaže Beslać i dodaje da ne smatra da će banke smanjivati glavnicu, ali za kamate misli da će doći do toga, a postoji i mogućnost otpisa dela ili kompletnog glavnog duga.

Baslać i naglašava, kad je u pitanju podnošenje zahteva, da se ne može očekivati da će banke odobriti svaki zahtev.

"Suština je da sam korisnik kredita podnese zahtev, a u odluci je navedeno da tome može da pristupi usmeno ili pismeno bankama koje su odobrile kredit, a dozvoljava se i bankama da naprave obrazac koji bi bio postavljen na stranicu njihovog sajta i da onda tu budu postavljena odrađena pitanja te bi odgovorom korisnika na ta pitanja bilo smatrano da je podnet zahtev", pojašnjava Beslać. 

Baslać napominje da je nakon toga sve na stručnoj službi banke koja može da odobri ili ne odobri olakšicu.

"Neće sigurno odobriti olakšicu za one slučajeve kada banka proceni da bi se odobravanjem olakšice ne bi postigao cilj da se otplati kredit. Ako korisnik dobije odgovor da mu nije odobrena olakšica, on ima pravo da podnese žalbu komisiji banke", ističe Beslać i dodaje da je u pitanju tročlana komisija čiji članovi nisu bili u komisiji koja je donela odluku o odbijanju zahteva te odluku banke mogu da izmene ili potvrde. Korisnik se takođe, ukoliko je i tom odlukom nezadovoljan, može obratiti Narodnoj banci Srbije.

Narodna banka Srbije, napominje Beslać, kao krajnja instanca ipak neće odlučivati o pojedinačnim slučajevima žalbe nego o celokupnoj politici banke prema kojoj je korisnik podneo žalbu.

Koliko iznosi plata profesionalnog upravnika u Srbiji? Evo kako oni upravljaju budžetima zgrada

Počinje primena olakšica za otplatu kredita: Evo koji su uslovi i kako možete da se prijavite