Firma otišla u stečaj, a plate nisu isplaćene: Kako radnici mogu da naplate dugovanja i koje rokove ne smeju da propuste

Mesecima čekate platu, a onda saznajete da firma u kojoj radite odlazi u stečaj. Prvo pitanje je da li ćete ikada dobiti novac koji ste zaradili.

Zakon u Srbiji zaposlenima daje određenu prednost prilikom naplate dugovanja, ali to ne znači da će svaka neisplaćena plata automatski biti nadoknađena. Presudno je kada je dug nastao, koliki je iznos potraživanja i da li je radnik na vreme preduzeo potrebne korake.

Stečaj Alta banke preti tržištu nekretnina u Srbiji: Šta će biti sa ruskim kupcima i zakupcima?

Stečaj Alta banke nema povezanost sa stanjem u Poštanskoj štedionici: Prati se razvoj situacije

Kada preduzeće zapadne u finansijske probleme, zaposleni su često među prvima koji osete posledice. Plate počinju da kasne, isplate se odlažu iz meseca u mesec, a obećanja da će novac uskoro stići postaju sve neizvesnija.

Situacija postaje još teža kada firma ode u stečaj. Tada se postavlja pitanje ko ima prednost u naplati dugova, koliko novca je preostalo i da li će zaposleni uspeti da naplate makar deo zaostalih zarada.

Srpski Zakon o stečaju predviđa poseban redosled namirenja poverilaca, a radnici imaju određena prava koja je važno poznavati.

Evro u menjačnicama i do 120 dinara: Stručnjak otkriva šta stoji iza poskupljenja i savetuje građane

Radnici imaju prednost, ali ne za ceo dug

Prema članu 54. Zakona o stečaju, u prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, ali samo do iznosa minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, uz zakonom predviđenu kamatu.

U istom isplatnom redu nalaze se i određena potraživanja po osnovu neuplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. To znači da radnik koji je imao platu veću od minimalne ne može da računa da će celokupan zaostali iznos biti isplaćen po prioritetu. 

Deo potraživanja koji prelazi zakonom zaštićeni iznos po pravilu se svrstava u treći isplatni red, zajedno sa potraživanjima ostalih poverilaca. Važno je znati i da se pre isplate poverilaca podmiruju troškovi stečajnog postupka i obaveze stečajne mase.

Ukoliko nema dovoljno novca za sve poverioce istog reda, raspoloživa sredstva dele se srazmerno njihovim priznatim potraživanjima. Dakle, čak ni prvi isplatni red ne garantuje da će radnik dobiti sav novac koji mu firma duguje.

Računi za struju, gas i grejanje mogu biti manji i do 60 odsto: Ko ima pravo na popust i kako do njega?

Kako radnik može da naplati zaostale plate?

Najvažniji korak je blagovremena prijava potraživanja. Kada sud otvori stečajni postupak, poverioci se pozivaju da prijave dugovanja u roku navedenom u sudskom rešenju. Taj rok ne može biti kraći od 30 niti duži od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečaja. 

Zaposleni treba da prate zvanično rešenje suda i podnesu prijavu potraživanja nadležnom privrednom sudu.Uz prijavu je potrebno priložiti dokumentaciju koja dokazuje osnov i iznos duga, poput ugovora o radu, obračuna zarada i drugih relevantnih dokaza.

Prema zakonu, prijava se može podneti i nakon roka određenog u rešenju, ali najkasnije u roku od 120 dana od objavljivanja oglasa u Službenom glasniku. Takva naknadna prijava može podrazumevati dodatne troškove postupka. Zato radnici ne bi trebalo da čekaju, jer propuštanje zakonskog roka može značiti gubitak mogućnosti naplate kroz stečaj.

Javni dug Srbije porastao na skoro 42 milijarde evra: Njegov udeo u BDP-u ipak smanjen

Fond solidarnosti može da isplati deo zaostalih zarada

Za zaposlene kojima poslodavac nije isplatio određena primanja postoji dodatni mehanizam zaštite - Fond solidarnosti. Prema Zakonu o radu, zaposleni koji ispunjavaju propisane uslove mogu ostvariti pravo na isplatu zarada i određenih naknada za poslednjih devet meseci pre otvaranja stečajnog postupka. Međutim, Fond ne nadoknađuje automatski celokupan dug poslodavca, prenosi Kamatica.

Kada je reč o zaradama, isplata je ograničena na nivo minimalne zarade. Pored zaostalih plata, pod određenim uslovima moguće je ostvariti pravo i na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, otpremninu zbog odlaska u penziju i pojedina druga zakonom predviđena potraživanja.

Da bi radnik ostvario pravo na isplatu preko Fonda solidarnosti, njegovo potraživanje prethodno mora biti utvrđeno u stečajnom postupku. Nakon prijema odluke kojom je utvrđeno pravo na potraživanje, zaposleni ima rok od 45 dana da podnese zahtev Fondu. Propuštanje ovog roka može dovesti do gubitka prava na isplatu preko Fonda.

Strah od nestašice evra širi se Srbijom: Da li građani nepotrebno menjaju novac?

Šta ako firma nema dovoljno novca?

Otvaranje stečaja ne znači da će preostala imovina preduzeća biti dovoljna za izmirenje svih dugovanja. Upravo zato zakon određuje redosled namirenja, dok Fond solidarnosti pruža dodatnu zaštitu zaposlenima koji ispunjavaju propisane uslove. Radnik kojem firma duguje nekoliko plata trebalo bi što pre da proveri da li je stečaj zvanično otvoren, koji sud vodi postupak i kada ističe rok za prijavu potraživanja.

Važno je i razlikovati preduzeće koje ima finansijske probleme od onog nad kojim je sud već otvorio stečajni postupak, jer se postupci zaštite prava zaposlenih razlikuju.Iako zakon radnicima daje određenu prednost, naplata zavisi od visine duga, raspoložive imovine firme i poštovanja zakonskih rokova. Zato je najvažnije reagovati na vreme, prijaviti potraživanje i proveriti mogućnost isplate preko Fonda solidarnosti.

Koliko kredita možete imati istovremeno: Evo šta banke proveravaju i koliki deo plate može da ode na rate

Banka Amerike: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost