Koje zemlje će biti najbogatije u Evropi do 2030? Stigle nove projekcije MMF-a

Bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku jedan je od najvažnijih pokazatelja ekonomske snage država, a nove projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju da će do 2030. godine rasti u gotovo celoj Evropi. Ipak, i pored rasta, ne očekuju se velike promene na listi najbogatijih zemalja, jer većina ekonomija napreduje sličnim tempom.

Analiza prognoza MMF-a za 2025. i 2030. godinu pokazuje koje zemlje će predvoditi Evropu po nominalnom BDP-u po stanovniku, ali i po paritetu kupovne moći (PKM), pokazatelju koji uzima u obzir razlike u cenama među državama i realnu kupovnu snagu građana.

Nepovoljne brojke za Evropu: Drastičan pad u trgovini robom sa ostatkom sveta

Nemačka upala u istorijsku krizu: Šokovi bez prestanka, investicije i radna mesta pod znakom pitanja

Irska preuzima vrh, ali uz rezervu

Prema projekcijama, Irska bi do 2030. godine trebalo da postane evropski lider po BDP-u po stanovniku izraženom kroz paritet kupovne moći, čime bi pretekla Luksemburg.

Ipak, ekonomisti upozoravaju da ovu brojku treba posmatrati oprezno, jer je irski BDP godinama uvećan prisustvom velikih multinacionalnih kompanija. Zbog toga se bruto nacionalni dohodak smatra realnijim pokazateljem stvarne snage irske ekonomije.

Uz Irsku i Luksemburg, u vrhu bi trebalo da ostanu Norveška, Švajcarska i Danska.

Gde su najveće evropske ekonomije

Od pet najvećih evropskih ekonomija, najbolje je rangirana Nemačka, koja bi 2030. godine bila na 12. mestu. Slede Francuska na 15. poziciji i Ujedinjeno Kraljevstvo na 16. mestu.

Italija bi bila 18, dok bi Španija zauzimala 22. mesto.

Kandidati za EU na začelju

Na dnu liste uglavnom se nalaze zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Među poslednjima su Ukrajina, tzv. Kosovo i Moldavija.

Turska je izuzetak, jer se procenjuje da će do 2030. godine biti bolje plasirana od nekoliko članica EU, uključujući Bugarsku, Letoniju i Grčku.

Velike razlike u kupovnoj moći

Razlike među evropskim zemljama ostaju ogromne. Irska i Luksemburg daleko odskaču sa projektovanim BDP-om po stanovniku od oko 168.000, odnosno 154.000 evra prema paritetu kupovne moći.

Među članicama EU, iza njih prednjači Danska sa oko 92.000 evra, dok je Grčka na dnu sa oko 50.000 evra.

Kada je reč o najvećim ekonomijama, Nemačka ima najvišu kupovnu moć sa oko 79.000 evra, dok je Španija najslabija sa 61.000 evra.

U nominalnim iznosima razlike još veće

Prema nominalnom BDP-u po stanovniku, raspon u Evropi je još izraženiji. Projekcije za 2030. godinu pokazuju da će se kretati od svega 7.276 evra u Ukrajini do 152.417 evra u Luksemburgu.

Bugarska će biti poslednja među članicama EU sa 28.086 evra.

Bez Luksemburga i Irske, najbogatije članice EU biće Danska, Holandija, Švedska i Austrija, dok će Nemačka biti jedina od pet najvećih evropskih ekonomija u prvih deset.

Podaci potvrđuju već poznat obrazac: zemlje severne i zapadne Evrope ostaju na vrhu, dok istočna Evropa i države koje čekaju ulazak u EU i dalje značajno zaostaju.

"Čeka nas dug oporavak": Šef Svetske banke o krizi na Bliskom istoku i fondu od 100 milijardi dolara

Kupovna moć u padu: Potrošačka korpa u Hrvatskoj sve skuplja - skok osnovnih namirnica