Kriza u Evropi pogađa i srpsku privredu: Stručnjaci za UNU otkrivaju ko je najviše na udaru

Kada evropska privreda uspori, posledice se ne zaustavljaju na njenim granicama. Srbija je sa evropskim tržištem snažno povezana, pa slabija potražnja, skuplja proizvodnja i nova trgovinska ograničenja mogu da se preliju i na domaće kompanije. 

Gde je srpska privreda najosetljivija i koliko prostora ima da se prilagodi? 

Stiže li novi talas poskupljenja? Svetska banka prognozira rast cena hrane i energenata

Razlika u platama veća od 100.000 dinara: Pogledajte gde se u Srbiji najviše zarađuje, a gde su najniža primanja

Nemačka je jedan od ključnih ekonomskih partnera Srbije, a njena dugotrajna stagnacija već se odražava i na poslove domaćih kompanija. Manje aktivnosti na nemačkom tržištu znači i manje prostora za deo naših izvoznika, čak i kada ne prodaju gotove proizvode.

„Pod pritiskom su delatnosti koje su povezane sa građevinarstvom. Imajući u vidu da nemačka privreda stagnira, jedan od pokazatelja su naše firme koje izvode građevinske radove u Nemačkoj i izvoze radnike kao uslugu. Dakle, izvoze svoje znanje i aktivnost na tim gradilištima, što se beleži kao izvoz usluga, a ne proizvoda. Tu imamo ispunjenje 40 odsto kvote, a ranije smo imali potrebe da idemo i preko te kvote. Naravno, nismo mogli, ali je tražnja bila veća nego što je kvota dozvoljavala“, objašnjava za UNU Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. 

Pored slabije potražnje, domaću privredu opterećuju i troškovi koji se prelivaju kroz čitav lanac proizvodnje - od energije do hrane. To je pritisak koji građani osećaju kroz cene, dok kompanijama ostavlja manje prostora da budu konkurentne.

Evra ima dovoljno, ne postoje poremećaji na deviznom tržištu: Oglasila se Narodna banka Srbije

„Energija je pogonsko gorivo i utiče na ekonomiju i poljoprivredu, a to onda direktno i indirektno utiče na cene tih poljoprivrednih proizvoda. Otuda mi imamo 90 odsto proseka cena poljoprivrednih proizvoda u EU, a plate su nam negde 40 odsto proseka EU, tako da već tu imamo taj pritisak koji mora da se leči“, kaže ekonomista Vladimir Vasić. 

Ni plasman robe na evropsko tržište nije jednostavan kao ranije. Pored snažne konkurencije, izvoznici se suočavaju sa novim pravilima i ograničenjima, zbog kojih cena više nije jedino merilo uspeha.

„Naša konkurentnost je pod pritiskom, što je povezano sa dostupnošću samog tržišta EU za naše kompanije. Imajući u vidu razna ograničenja koja se sada uvode kao deo tog protekcionizma, to su pre svega ograničenja koja se tiču kvota na izvoz čelika. S druge strane, to je CBAM, dakle, karbonsko usaglašavanje i taksa koju nemački kupci plaćaju na robu iz Srbije. I, naravno, imate problem sa logistikom zbog ograničenja za kamione 90/180“, ističe Stanić. 

Evropska kriza možda počinje padom porudžbina i skupljom proizvodnjom, ali se njen konačni račun ispostavlja na domaćem tržištu. Za Srbiju, koja veliki deo svoje privrede oslanja na evropske partnere, pitanje više nije samo koliko će kriza trajati već i koliko će je spremno dočekati.

Rod podbacio, otkupne cene niske: Loša godina za voćare u ovom delu Srbije

Srbija godišnje troši 11 miliona evra na uvoz avokada: Kriza u Meksiku diktira cene, da li će poskupeti i u našim marketima?