Pakovanja sve manja, cene iste ili veće: Evo kako nas proizvođači legalno varaju

Sve češće se dešava da proizvođači smanjuju količinu proizvoda u pakovanju, zadržavaju ili povećavaju cenu, a ne menjaju izgled ambalaže. 

Potrošačke organizacije smatraju da su kupci tako oštećeni, dok proizvođači ćute. Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" kaže da je nepoštena poslovna praksa kažnjiva, ali da tržišna inspekcija ne primenjuje član 18 Zakona o zaštiti potrošača. 

Stiže novi trgovinski zakon: "Cilj da uspostavimo ravnopravan odnos u lancu snabdevanja"

Tri meseca posle ograničenja marži: Trgovci i dobavljači traže načine da nadoknade gubitke

Sa druge strane, ističe, ni potrošači ne žele da bojkotuju proizvode čiji proizvođači tako postupaju.

Gavrilović objašnjava da član 18 Zakona o zaštiti potrošača definiše nepošteno poslovanje kada se potrošači dovode u zabludu i donose ekonomsku odluku koju inače ne bi doneli.

"Na primer, ako je neko godinama kupovao čokoladu od 100 grama, sada je ona 90 grama, a to nije primetio prilikom kupovine jer mu nije na vreme signalizirano, to je nepoštena poslovna praksa koja je kažnjiva. Tržišna inspekcija, međutim, ne primenjuje taj član i ne kažnjava prodavce. Kazne su od 300.000 do dva miliona dinara“, kaže Gavrilović.

Prema njegovim rečima, prodavci nisu direktni krivci jer ne proizvode čokoladu, ali u trgovinskom lancu mogu da se zaštite putem ugovora i prenesu odgovornost na proizvođače, sprečavajući takvo ponašanje.

Jedna tezga i jedno veliko srce: UNA posetila "Mali Pijac" i upoznala Ivanu čija dela vraćaju veru u ljude

Kilogram umesto litar jogurta

Gavrilović dodaje da su predložili da novi zakon obavezuje prodavače da naznače, poput nalepnice, promenu količine proizvoda, ali Ministarstvo trgovine to nije prihvatilo, dok u Evropi takva praksa postoji.

"'Šrinkflacija' je termin koji je postao poznat tokom pandemije jer su se količine i cene proizvoda tada konstantno menjale. Potrošači u Srbiji se retko bune za, na primer, 50 dinara poskupljenja, dok se u Nemačkoj često bojkotuju proizvodi jer je svest o tome razvijenija", ističe Gavrilović.

Stočari trljaju ruke, kupci sve zabrinutiji: Prasad i jagnjad nikad skuplja

Napominje da se promena količine proizvoda u Srbiji radi na "uvijeniji" način. Na primer, na jogurtu se neće pisati da je smanjen na 900 mililitara, već će umesto jednog litra pisati jedan kilogram. Takođe, kvalitet hrane se menja, ali je na deklaraciji navedeno sitnim slovima, pa potrošači to ne primećuju.

"Prijava tržišnoj inspekciji je institucionalna borba, a sve treba prijaviti i dokumentavati putem sajta. Zaštita kolektivnih interesa potrošača je ukinuta, pa se sve svodi na procese 'jedan na jedan', a potrošači u to ne ulaze", zaključuje Gavrilović za RTS.

Da li će doći do pada cena automobila? Stričnjak otkriva čemu možemo da se nadamo

Tržište mesa u Srbiji nestabilno: Otkupljivači diktiraju cene, najugroženiji mali proizvođači