Potrošačku korpu "pregazila" inflacija: UNA proverava - koliko zaista košta život u Srbiji?
Razlika između statistike i realnosti
Autor: Andrea Radovanović
20.08.2026. 20:58
Podeli:
Redovno je u Srbiji avgust mesec minimalca, a dok traju pregovori, obično se čuje i to da je najvažnije da visina minimalne zarade može da pokrije minimalnu potrošačku korpu. Taj kriterijum se, međutim, više ne primenjuje ni u jednoj zemlji u Evropi jer su troškovi života odavno premašili tih 57.200 dinara mesečno.
Košta li minimum egzistencije više od zvanične statistike i da li je vreme da promenimo merilo za minimalnu zaradu?
Od prvog do prvog, sa iole punim frižiderom, plaćenim računima, ali bez interneta, novog komada odeće ili karte za bioskop - na to se u teoriji svodi život sa minimalnom potrošačkom korpom.
Realnost je, izgleda, mnogo skuplja, i to opet ona bez bilo kakvog luksuza.
Svojom računicom, građani su gotovo stigli do prosečne potrošačke korpe koja, prema zvaničnoj statistici, iznosi 110.800 dinara. Sindikati zato smatraju da bi njome trebalo meriti osnovu egzistencije. Ona minimalna, kažu, može u istoriju.
"Vi prosto uđete u bilo koji market, kupite neke proizvode i biće vam jasno da ta statistika baš ne pije mnogo vodu. Da ne govorimo o onima koji moraju da kupe i neke lekove i da školuju decu. To nije dovoljno ni za puko preživljavanje, a kamoli za neki minimum egzistencije tročlane porodice", kaže za UNU Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
Da je minimalnu potrošačku korpu pregazila inflacija, te da više nije mera realnog života, misle i poslodavci. Oni, međutim, smatraju da na osnovu potrošačke korpe, bilo minimalne, bilo prosečne, ne bi trebalo utvrđivati minimalnu zaradu.
"Mogu biti socijalno ugroženi oni koji imaju jednu platu, a troje dece, partner ne radi i tako dalje, je l tako? Ali je to posao države, nije posao poslodavaca da razmišlja o tome. Jednostavno, vezivati socijalni položaj sa minimalnom cenom rada je potpuno apsurdno", smatra Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Sagovornici UNE poručuju da su promene moguće, prvenstveno kroz uvođenje proporcionalnog oporezivanja zarada. Tada je, kažu, moguće pregovarati o tome da nam plate idu od 100.000 dinara pa naviše, što bi, zaključuju, mogao da bude prvi korak od minimuma ka dostojanstvu.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
