Ručak u restoranu u Srbiji luksuz i udarac na novčanik: UNA pita - zašto su cene toliko visoke?

Ako je suditi po cenama u ugostiteljskim objektima u Srbiji, koje iz meseca u mesec rastu, odlazak na ručak sa porodicom u restoran uskoro će predstavljati ozbiljan luksuz i udarac za kućni budžet. Da poseta ugostiteljskim objektima svih tipova u Srbiji dosta košta, potvrđuju i zvanični statistički podaci. Oni, naime, kažu da su ugostiteljske usluge u aprilu ove godine bile skuplje za 5,7 odsto nego lane.

Da li su „paprene“ cene posledica inflacije, skupih namirnica, visokih troškova poslovanja i nedostatka radne snage, ili je ugostiteljstvo ušlo u novu eru u kojoj se cene formiraju po sasvim drugačijim pravilima?

Plate idu i do 3.000 evra: U Srbiji cveta posao za koji nije potreban fakultet, ali malo ko može da ga izdrži

Ugostitelji podigli cene: Hrana i piće skuplji za skoro 5 odsto nego pre godinu dana

Koliko će ovog leta koštati ručak, kafa ili porodična večera na moru, ali i u popularnim mestima u Srbiji?

O tome u emisiji „Podne“ razgovaramo sa predsednikom udruženja „Event industrija Srbija“ Boškom Bubanjom i  profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljkom Mijuškovićem.

"Svi ovi faktori počevši od troškova energenata, radne snage, zakupa, namirnica, sve su to ozbiljni pritisci koje imate na ugostitelje i posledično dolazi do porasta cene. Ono što možemo uvek konstatovati je da u opštem inflatornom pristisku često ima i manipulacija. Dolazi do porasta cena preko odgovarajuće mere, pogotovu tamo gde postoji visok nivo potražnje. Tamo gde je visok obrt gostiju i gde je dosta prometno, tu možete očekivati da će doći do dodatnog porasta koji nije ekonomski opravdan i utemeljen i onda se to koriguje u odnosu na tražnju u smislu da možete da promenite objekat, restoran i slično", istakao je Mijušković za UNU i dodao da se mora praviti razlika u cenovnom rangu restorana i da viša cena treba da odgovara višoj kategorizaciji ugostiteljskog objekta, a ne da bude u prosečnim restoranima.  

Bubanja smatra da cene mogu biti i veće, ali da je korisnicima to uvek problem, jer platežno to poskupljenje ne mogu da isprate. Ističe i da Srbija više nije destinacija gde će turisti jeftino jesti i piti, već da je na nivou evropskih gradova.

UNA proverava kako smanjiti količinu bačene hrane: Bajat hleb nije za kantu, iskoristite ga i spasite planetu

,,Ako se gleda iz ugla onog ko formira tu cenu onda cene treba da budu i veće, ali ako se gleda iz ugla korisnika, njih je sve manje, jer te cene ne mogu da se plate. Ono što je činjenica poslednje dve godine, Srbija, odnosno Beograd, su u rangu sa najvećim evropskim gradovima kada se govori o cenama ugostiteljskih usluga i definitivno da Beograd i Srbija više nisu destinacije gde se dolazi da se jeftino provede, pojede i popije“, rekao je za UNU Bubanja i dodao:

„Ključan razlog je naravno rast cena namirnica, a drugi ključan razlog je angažovanje ljudi koji rade u tim objektima. Evo u ovom trenutku je aktivna ta sezona na primorju, posebno u Hrvatskoj, gde su oni u mogućnosti da plate i nešto veće cene radne snage nego što mi možemo ovde iako su zarade ljudi u ugostiteljstvu porasle. Sve to naravno na kraju krajnji korisnik, odnosno gost, mora da plati", naglasio je Bubanja.

Mijušković objašnjava da smo prethodnih godina imali u Srbiji dosta zatvaranja restorana, jer nisu mogli da istrpe poslovanje i nisku tražnju, te da mnogi svoje poslovanje i dotiraju iz drugih biznisa.

„Logično je da su više cene u Zagrebu, jer je manje atraktivan od Beograda i turisti manje dolaze, dok to nije slučaj u Atini i Budimpešti. Nije važno da imate samo kvalitetnu hranu po pristupačnoj ceni, da imate dobrog kuvara i dobrog plaćenog, morate da imate i dobru uslugu, dobrog konobara, jer i u tom slučaju ako to nije dobro, potražnja će biti niska i tu neće biti prometa. Odlazak u restorane nije primarna potrošnja, to je neka vrsta ‘luksuza‘, neka dodatna vrednost. Činjenica je i da je veliki finansijski pritisak na ugostitelje, počevši od korone pa na ovamo, to je ozbiljan problem. U vrhunskim restoranima gazda mora biti prisutan, ako hoće ozbiljno da rade, moraju da nadgledaju, da izdvoje i vreme i novac, to nije izvor lake zarade, greška je tako misliti o ugostiteljstvu“, ističe Mijušković.

Bubonja naglašava za UNU da broj turista koji dolazi u prestonicu ne opravdava podizanje cena u restoranima i  da treba obratiti pažnju na PDV norme koje su nametnute ugostiteljima u Srbiji, što takođe utiče na cene u restoranima.

Stručnjak upozorava: Cena junetine će tek rasti, građane čeka novi udar na džep

Prognoza za 2026. godinu: Ekonomski eksperti pesimisti, ali veruju da izbegavamo najgori scenario

Kvadrat u Beogradu na vodi prešao 16.000 evra: Stručnjak otkrio gde su najjeftiniji, a gde najskuplji stanovi u Srbiji