Slučaj Alta banke otvara nova pitanja: Gde su stotine miliona evra i može li se ući u trag novcu?

Građani i mala i srednja preduzeća od 13. novembra moći će da podignu svoje uloge u Alta banci u stečaju, do osiguranog iznosa od 50.000 evra. Oni koji su držali više novca u ovoj banci u narednih 90 dana mogu da prijave svoja potraživanja od ove banke Agenciji za osiguranje depozita.

Vlasnici privatnih kompanija će snositi posledice svojih odluka da novac drže baš u ovoj banci, ali u slučaju gradova, opština, državnih institucija i javnih preduzeća, posledice će snositi poreski obveznici ili drugim rečima građani Srbije.

Stečaj Alta banke nema povezanost sa stanjem u Poštanskoj štedionici: Prati se razvoj situacije

Narodna banka Srbije oduzela dozvolu menjačnici Alta Group i izrekla kaznu od 250 miliona

Narednih dana svakako će najinteresantnije biti utvrđivanje koliko je miliona ili u nekim slučajevima stotina miliona evra i kojih preduzeća ostalo zarobljeno u stečajnoj masi Alta banke, piše Danas.

Takođe, biće interesantno videti šta čini tu stečajnu masu i koliki procenat potraživanja će moći da se obezbedi iz nje. Prema rečima stručnjaka, jedno je izvesno, stečaj će trajati godinama.

Nikola Seneši, finansijski forenzičar, kaže da, prema njegovim saznanjima, Alta banka u svojim bilansima poseduje obveznice Kube i Iraka.

„Ustanovili smo da Alta banka između ostalog poseduje obveznice Kube, Iraka i SDPR Jugoimporta. Stečaj Alta banke je pravi poklon za finansijske forenzičare. Otvaranjem Alta banke steći ćemo uvid i u brojne druge kompanije povezane sa njom u klijentelističku mrežu“, ističe Seneši.

EPS se oglasio o uplatama za struju preko ALTA banke: Evo šta građani treba da znaju

Među vrednijom imovinom banke je i zgrada na Novom Beogradu koja je sedište JUBMES banke iz koje je nastala Alta banka, kada je lanac menjačnica Alta pej (Alta Pay) preuzeo ovu banku osnovano 1979. godine za finansiranje izvoznih poslova preduzeća u bivšoj Jugoslaviji.

Ono što po svoj prlilici nije u stečajnoj masi je iznos gotovine koji je iskazan u bilansima banke. Prema bilansu stanja na kraju 2025. godine u blagajni je navodno bilo skoro 54 milijarde dinara, u dinarima i devizama, a prema pisanju BIRN-a na kraju septembra ove godine iznos gotovine popeo se na skoro 60 milijardi dinara.

Međutim, kako je KRIK otkrio, prema Naredbi o sprovođenju istrage tužilaštva, u trezoru banke, iako su u knjigama prikazane uplate od oko 370 miliona evra iz Alta menjačnica, taj novac po svoj prilici nije ni stigao u banku i da taj proces traje od 2020. godine.

Od Alta banke do NIS-a: Studentska lista traži istrage, revizije i uvid u važne ugovore

I Seneši ocenjuje da je u Trezoru po svoj prilici bilo 10 puta manje novca nego što je prikazano.

On poručuje da svaka novčanica može da se prati po serijskom broju.

„Jedino je teško pratiti novac koji je izvučen preko kriptovaluta. Jedan manji deo je, prema mojim saznanjima, tako izvučen iz banke“, napominje on.

S obzirom na to da su finansijski izveštaji Alta banke za 2025. revidirani, upitali smo revizorsku kuću Moore Stephens da li je urađen popis gotovih sredstava banke na dan 31. decembra 2025. godine.

"U sklopu revizije finansijskih izveštaja ALTA banke za 2025. godinu sprovedeni su revizijski postupci u vezi popisa gotovine u skladu sa važećom metodologijom Društva koja je usaglašena sa Međunarodnim standardima revizije.

Revizor je prisustvovao fizičkom popisu gotovine na dan 31.12.2025. godine u centralnom trezoru Alta banke, dok je za ostale lokacije revizorske dokaze pribavio drugim propisanim revizorskim procedurama.

Imajući u vidu zakonsku obavezu čuvanja poverljivih informacija, kao i činjenicu da su određene okolnosti predmet istrage nadležnih državnih organa, nismo u mogućnosti da komentarišemo konkretne nalaze“, glasi odgovor ove revizorske kompanije.

Prema analizi poslovanja Alta banke koju je ekonomista Dragovan Milićević uradio na osnovu bilansa za devet meseci ove godine,a aktiva banke od 231,5 milijarde dinara gotovo je podjednako podeljena između kredita komitentima (48,2%) i gotovine i plasmana kod NBS (38,2%). Pasiva se skoro u potpunosti (82,3%) oslanja na depozite komitenata, uz kapital od 12,2%.

Banku su, dok je radila, karakterisali visoka likvidnost, koja je kako se pokazalo ne postoji, kao i jako niska profitabilnost. Prinos na kapital iznosio je svega 2,5 odsto, a na aktivu 0,3 odsto, što ni ne čudi s obzirom na to da je veliki deo sredstava umesto plasiran kroz kredite, bio u blagajni i kod NBS.

Šta se dešava sa dinarom i Poštanskom štedionicom? Oglasila se Narodna banka Srbije

Ekonomista upozorio na stanje u menjačnicama: NBS mora da proveri šta se dešava sa evrom