Šok u Hrvatskoj: Zemlja bi ostala bez hrane ako bi joj granice bile zatvorene sedam dana

Uvoz hrane u Hrvatsku poslednjih 10 godina premašio je 6,5 milijardi evra i dok uvoz vrtoglavo raste, domaća proizvodnja ne uspeva da održi korak, a stanje u poljoprivredi postaje sve alarmantnije. To je bila tema konferencije o hrani održanoj u Zagrebu, a HRT prenosi da, kada bi se zatvorile granice ove zemlje na nedelju dana, Hrvatska bi ostala bez hrane.

Uvozni proizvodi dominiraju policama trgovina, a problem je dublji nego što se čini. Trgovci nisu jedini koji bi se mogli prozivati za prekomeran uvoz - i hrvatski proizvođači uvoze gotove proizvode ili sirovine pa ih tek potom plasiraju pod domaćim brendovima.

Cena kafe obara sve rekorde: Nova poskupljenja tek slede

Glad u jednoj od najbogatijih država sveta: Penzioneri kradu po prodavnicama, ne mogu da plate ni hleb

"Mislim da se svi trgovci trude da sve ono što se može nabaviti u Hrvatskoj, tu i nabavi, ali ne možete nabaviti dovoljno voća, povrća, svinjetine, junetine - apsolutno ne", rekao je Martin Evačić, predsednik izvršnog odbora HUP - Udruženja trgovine.

Na listi najčešće uvoznih namirnica, uz meso je i mleko.

"Mleka nam nedostaje izuzetno puno. Mi smo nikad lošiji. Verovatno smo na 40, možda 45 posto, pogotovo s trajnim mlekom", upozorio je Mladen Jakopović, predsednik Hrvatske poljoprivredne komore.

Najpozitivniji primer u domaćoj poljoprivredi je proizvodnja žitarica i uljarica. Hrvatska izvozi kukuruz, pšenicu i soju – ali ono što se od njih proizvodi, poput brašna i gotovog testa, u velikoj meri - uvozi.

"Uvozimo poboljšivače pšenice, brašno, gotovo testo… U tom segmentu planiramo ulaganja u mlinarske kapacitete", rekao je Tugomir Majdak, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.

Prema dekanu Agronomskog fakulteta Aleksandru Mešiću, jedan od ključnih problema je to što je hrvatska poljoprivreda još uvek strukturirana kao u doba dedova i baka.

"Očito je da način na koji smo do sada radili nije pokazao rezultate. Možemo imati kvalitet i konkurentnost, ali nedostaje nam znanje", naglasio je Mešić.

Zaključak s konferencije je jasan: hrvatska poljoprivreda ima potencijal, ali ga mora početi ozbiljno razvijati - u suprotnom ćemo u potpunosti zavisiti od hrane iz zemalja kao što su Nemačka, Danske i Holandija.

Cene hrane rastu brže od inflacije: Šta je sve poskupelo u poslednjih godinu dana

Bankari pretekli farmaceute: Britanci od danas imaju novu najvredniju kompaniju, i to zbog Trampa