Srbi masovno legalizuju kuće, stiglo više od 300.000 prijava: Organizovane i mobilne ekipe

Do isteka roka za evidentiranje i upis nelegalno izgrađenih objekata i njihov upis u katastar i prostorne planove, ostalo je nešto više od mesec dana. Do sada je Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam pristiglo više od 300.000 prijava, a aplikacija "Svoj na svome" biće do kraja godine proširena i za one koji nemaju srpsko državljanstvo, a vlasnici su nekretnina u Srbiji.

Najviše nelegalno izgrađenih objekata je u Beogradu. Pored Kaluđerice, najvećeg nelegalnog naselja na Balkanu, bez građevinske dozvole zidalo se i u beogradskim naseljima Plavi horizonti, Grmovac, Busije, Batajnica i delovima Altine, prenosi RTS.

Šein izbegao privremenu zabranu: Nakon skandala sa se*s-lutkama sud u Francuskoj doneo odluku

Više novca za prvu nekretninu majkama: Država povećava izdvajanja za porodice

Posle izbeglištva i podstanarskog života, Porodica Šarac iz Knina, skućila se u naselju Plavi horizonti.

"Kupili smo od opštine plac i radimo tu kuću dugo, već godinama. Nije još ni završena, ali uvek neki papir treba. Sada imamo priliku da to predamo i da rešimo da smo svoj na svome i prezadovoljni smo", navela je Dragica Šarac koja živi u naselju Plavi horizonti.

Nerešen status zemljišta u tim beogradskim naseljima kočio je dobijanje građevinske dozvole, kažu nadležni. Vlasnici tog zemljišta, prema katastru nepokretnosti, i dalje su poljoprivredni kombinati.

"Sada ovaj zakon omogućava da oni upišu svoje objekte, pošto su objekti realnost, ljudi tu žive, imaju struju, vodu. U Plavim horizontima imaju i kanalizaciju i oni moraju da se uknjiže da bi bili vlasnici svega toga, a samim tim i da reše ne samo status zemljišta pod objektima, nego i status za redovnu upotrebu objekta. To je ovo zemljište ili taj plac, tako da oni samo postanu vlasnici svega toga jer oni su to kupili pre 20 i 30 godina", naveo je Gavrilo Kovačević, predsednik Gradske opštine Zemun.

Ekonomski objekat u sistemu prepoznat kao crkveni: Advokat upozorava na greške u prijavi legalizacije

Mobilne ekipe dolaze na prag onih koji ne mogu sami da se prijave

Na kućni prag građana koji iz nekog razloga ne mogu sami da prijave svoje nelegalne kuće, dolaze mobilne ekipe.

"Kombijem smo ostvarili oko 50 prijava i to idući u dva najudaljenija sela u našoj jedinici lokalne samouprave Stara Binglu i Bešenova Prnjavor, Bešenovo selo, kojih ukupno imamo 34, ali ljudi iz nekih razloga ne mogu da stignu da li zbog bolesti, nemaju  vremena ili tehničkih sredstava u smislu da nemaju  vozilo. Kombi je u ovom poslu odlično poslužio", navela je Smiljana Ćirić iz gradske uprave Sremske Mitrovice.

"Najčešći problemi koje građani imaju prilikom podnošenja prijava jesu neusklađenost parcela starog i novog premera. Zapravo, dešava se da imaju dokumente od pre 10,15, čak i 20 godina kada je broj parcela bio sasvim drugačiji nego danas. U međuvremenu, došlo je i do promene i plana detaljne i generalne regulacije i samim tim i parcelizacije su se menjale same po sebi", rekao je Aleksandar Jovanović, načelnik gradske uprave Šapca.

Otišli ste u prevremenu penziju, da li radni odnos automatski prestaje? Advokat rešio nedoumicu

Prijave se rešavaju po hitnom postupku

Krajnji rok za podnošenje prijava je 6. februar. Nadležni će ih rešavati po hitnom postupku.

"Negde je zakonodavac nagovestio i dao rok da se katastarska parcela koja je potrebna da se formira za objekat koji nije upisan u katastar nepokretnosti i da se time ostvari jedinstvo nepokretnosti pet godina i očekujemo da će ovaj postupak u tom roku biti završen. Velika su očekivanja od ove automatizacije i digitalne obrade podataka", naveo je Đorđe Milić, direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.

Dodao je da očekuju da u toku 2026. godine broj od 320.000 objekata koji je bio do sada u proteklih 26 godina da se to već u toku sledeće godine premaši i da bude možda oko milion pred kraj 2026. godine.

Prijave se, podsećamo, podnose u svim opštinama i u više od 580 objekata "Pošta Srbije" a mogu i preko platforme "Svoj na svome".

Rezultati Zakona o Alimentacionom fondu: Isplaćeno više od 10,4 miliona dinara, najviše zahteva podnele majke

Dodatni pritisak na tržište ili olakšica za građane: Da li legalizacija objekata utiče na smanjenje cena nekretnina?