Srbi na more, stranci u Beograd: U Hrvatskoj kuvari zarade do 3.000 evra, a u Srbiji nas uslužuju strani radnici

Hrvatskoj je potrebno 70.000 radnika u turizmu, a prošle godine izdato je oko 24.000 radnih dozvola za državljane Srbije. 

Prof. dr Snežana Štetić iz Balkanske mreže turističkih eksperata izjavila je da u najvećem broju slučajeva tokom letnje sezone mladi odlaze iz Srbije u Hrvatsku kako bi zaradili, ali i istovremeno posetili drugu zemlju. 

Za sezonu na Jadranu potrebno 95.000 radnika: Plate kuvara do 3.000 evra, konobari zarađuju i do 1.600

Kolika je zarada sezonaca u Hrvatskoj? Kuvarima do 3.000 evra, sobaricama ni pola od toga

Ističe da se veliki deo zarađenog novca vraća u našu zemlju ili ga mladi koriste za štednju i putovanja.

Regionu su potrebni radnici u turizmu i ugostiteljstvu, prvenstveno tokom letnje sezone. Ovih dana nije neobično što se u beogradskom kafiću kafa naručuje na engleskom, jer strani državljani dolaze da rade i u Srbiju.

Hrvatska ove godine traži 70.000 radnika u turizmu, gde konobari mogu mesečno da zarade i više od 1.600 evra, a kuvari između 2.500 i 3.000 evra. I Crnoj Gori nedostaje još 25.000 ljudi za predstojeću sezonu.

Vodič za letnju sezonu: Saznajte kolike su satnice na Jadranu, a koliko možete zaraditi u Nemačkoj

Zarađuju, štede, putuju

Prof. dr Snežana Štetić, gostujući u Beogradskoj hronici, rekla je da naši mladi odlaze u Hrvatsku ili druge zemlje u regionu tokom letnje sezone jer žele da vide drugu zemlju i zarade, dok te iste poslove ne žele da rade u svojoj zemlji. Slično je i u drugim zemljama, kaže.

"Crnogorci ne žele da rade u Crnoj Gori, već odlaze u Srbiju i Hrvatsku, dok Hrvati odlaze u evropske zemlje. Naši mladi ljudi rade u zemljama regiona, to je način da zarade, štede ili putuju po Evropi. Ali, deo tog novca vraća se i u Srbiju", kaže Štetić, dodajući da se evropski fondovi u Hrvatskoj koriste i za angažovanje dodatne radne snage.

Radno vreme sezonskog radnika ne sme biti duže od 12 sati dnevno

Na pitanje zašto se naši ljudi najviše prijavljuju za poslove sobarica i pomoćnih radnika, Štetićeva objašnjava da je razlog to što za ta zanimanja nema velikih zahteva – ne traži se visoko obrazovanje, ima dosta posla, ali manje odgovornosti.

"I u inostranstvu se dobro snalaze, gde je sličan problem sa manjkom radne snage. U Srbiji imamo kvalitetne stručne škole kada je reč o ugostiteljstvu i hotelijerstvu", ističe Štetićeva za RTS.

Dodaje da i stranci koji dolaze da rade u Srbiju prolaze kulturološku pripremu. Jezička barijera postoji, ali se prevazilazi poslovima gde jezik nije ključan.

Srpski sezonci mahom odlaze na rad u Hrvatsku: Gde se najviše nudi poslova i kolike su plate

Smeštaj i hrana, plata 750 evra - ali niko neće da radi: U Crnoj Gori vape za ovim radnicima