Šta će biti sa dinarom nakon promene vlasti? Ekonomista ukazuje na mogući scenario

Ne postoji opravdan ekonomski razlog za značajniju eroziju vrednosti dinara, niti postoji realna opasnost od nagle devalvacije domaće valute, ocenjuje ekonomista Saša Đogović ističući da visoke devizne rezerve Narodne banke Srbije predstavljaju važan oslonac za očuvanje stabilnosti kursa.

Prema njegovim rečima, određene oscilacije kursa jesu moguće, ali bi njihovo kretanje moralo da ostane u kontrolisanim okvirima. Štaviše, takva politika mogla bi da bude korisna za domaću privredu, posebno imajući u vidu dugogodišnje veštačko održavanje gotovo fiksnog kursa dinara.

Severna Makedonija proverila transakcije Alta banke: Guverner otkrio koliko je novca otišlo u Srbiju

Građani i privreda duguju bankama skoro 4.850 milijardi dinara: Zaduženost za godinu dana porasla gotovo 15 odsto

"Ne postoji nikakav opravdan razlog da bi došlo do opipljivije erozije vrednosti domaće valute, jer postoji zaista visok nivo deviznih rezervi. Ne postoji bojazan da bi moglo da dođe do neke nagle devalvacije. Ali neke stabilne fluktuacije, svakako, u granicama kontrole, moguće su, čak su i poželjne u nekom periodu, imajući u vidu da smo imali strogo fiksirani kurs koji je, u stvari, štetio izvoznim potencijalima naše privrede“, navodi Đogović za Euronews.

Đogović smatra da bi postepeno prilagođavanje kursa moglo da doprinese konkurentnosti domaće proizvodnje i izvoza. Dosadašnja politika održavanja stabilnog kursa, kako objašnjava, stvarala je privid veće zarade izražene u evrima, dok je inflacija istovremeno umanjivala realnu vrednost novca.

"Ne bi bilo loše da se napravi jedno meko prizemljenje vrednosti domaće valute, što će se možda i dešavati u nekom periodu, ali u granicama kontrole. Mi imamo dovoljno elemenata da ne dođe do potpune erozije vrednosti dinara. To možemo da menadžerišemo u nekim projektovanim, zacrtanim granicama“, ističe on.

Govoreći o mogućem kretanju kursa u narednom periodu, on naglašava da precizne procene ne bi trebalo iznositi bez uzimanja u obzir inflacije iz prethodnog perioda. Ipak, ne očekuje da će nova vlast posegnuti za devalvacijom domaće valute, već smatra da je realniji scenario postepeno i kontrolisano prilagođavanje kursa.

Otkazi za 713 radnika u Valjevu: NSZ razgovarala sa poslodavcima, traži se mogućnost novog zaposlenja

Politička stabilnost važna za očuvanje kreditnog rejtinga

Osvrćući se na političke i ekonomske neizvesnosti nakon izbora, kao i na najave odlaska pojedinih fabrika iz zemlje, Đogović ocenjuje da je za sada najvažnije to što politička tranzicija nije dovela do naglog pogoršanja međunarodne procene stabilnosti Srbije.

Kako navodi, agencija Fitch ocenila je da mirna tranzicija vlasti doprinosi stabilizaciji političkih prilika. Dalja procena ekonomskih izgleda zemlje zavisiće, međutim, od konkretnih poteza nove vlasti i programa koji će biti predstavljen nakon preuzimanja odgovornosti.

"Sada ostaje da se vidi, kada se faktički preuzme vlast, kakvi će biti detalji ekonomskog programa, kako bi se mogla dati dalja ocena u smislu zadržavanja pozitivnih izgleda kreditnog rejtinga ili vraćanja na stabilne izglede. Svakako, nije došlo do promptnog odgovora u smislu snižavanja rejtinga, jer je tranzicija mirna i politička nestabilnost nije eruptirala“, objašnjava stručnjak.

Kada je reč o nedavnom slabljenju dinara, on smatra da je značajnu ulogu imao psihološki faktor, odnosno strah građana i privrede od mogućih promena u kursnoj politici nakon izbora. Takva očekivanja povećala su tražnju za evrima, što je dodatno uticalo na pritisak na domaću valutu.

Četiri najveće banke u Srbiji ugašene istog dana, usledili novi slomovi: Gde su završile milijarde i ko je odgovarao?

"Kolebanje vrednosti domaće valute više je posledica psihološkog faktora, jer je došlo zbog bojazni da bi eventualno moglo da dođe do određenog političkog angažovanja u sferi kursa domaće valute. Ljudi su pohrlili da kupuju evre, pojačana je tražnja i došlo je do postepenog gubljenja vrednosti dinara. Ali očekujem da će se to polako stabilizovati“, navodi on.

Đogović smatra da bi Srbiji, kao privredi koja bi trebalo da se oslanja pre svega na izvoznu proizvodnju, više odgovarala fleksibilnija kursna politika nego dugoročno održavanje strogo fiksiranog kursa.

Za razliku od turistički orijentisanih ekonomija, poput Hrvatske, Srbiji je, kako ocenjuje, potreban kurs koji može da prati potrebe domaće proizvodnje i izvoza, ali bez velikih i nekontrolisanih oscilacija.

Iznošenje novca ne može ozbiljnije da ugrozi stabilnost dinara

Komentarišući informacije o iznošenju veće količine novca iz zemlje nakon izbora, Đogović kaže da je takav odliv mogao da proizvede određene posledične efekte na deviznom tržištu, ali ne očekuje da bi mogao ozbiljnije da ugrozi stabilnost domaće valute.

Prema njegovoj oceni, eventualni pritisci na kurs već su se u određenoj meri ispoljili, ali visoke devizne rezerve predstavljaju dovoljno snažan mehanizam za očuvanje kontrole nad kretanjem dinara.

"Oni su sada izneli taj novac, što je moglo da utiče, manje-više, već do sada. Mogući su određeni sporedni efekti, ali nikako ne mogu da ugroze kontrolu nad deviznim kursom domaće valute. Polazeći od visokih deviznih rezervi, ta kontrola je apsolutno zagarantovana. Moguće su određene manje oscilacije, ali ništa rapidno se neće dogoditi“, zaključuje ekonomista.

Ko je najveći ekonomski dobitnik rata na Bliskom istoku? Jedna zemlja beleži ubrzan rast

Poznato koja banka će isplaćivati depozite klijentima Alta banke: Ovi građani imaju pravo na do 50.000 evra