Šta je danas najsigurnija investicija za Srbe? Stručnjaci imaju jasan odgovor

Investiciona kultura u Srbiji se menja, ali građani i dalje najviše poverenja imaju u nekretnine. Iskustva iz prošlosti pokazala su da su mnogi gubili novac kroz različite finansijske afere - od piramidalnih banaka do Zajma za privredni preporod Srbije.

Zbog toga je veliki deo kapitala završio "u slamaricama", a procene govore da građani i danas van finansijskog sistema čuvaju između 15 i 20 milijardi evra.

Da li se gubi devizna penzija ako se zaposlite u Srbiji? PIO upozorava na važnu obavezu

Novi zakon o PDV-u menja pravila trgovine i kupovine iz EU: Ovo su ključne novine

Kako objašnjava Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, reč je o novcu koji vlasnici nisu želeli da povere bankama, institucijama ili investicionim fondovima.

"Zato su danas za većinu građana najstabilnija investicija ostali cigla i beton. Ulaganje u nekretnine smatra se opcijom u kojoj je najteže izgubiti novac. Upravo iz takvog razmišljanja nastao je koncept investicionih kvadrata. Ljudi ulažu vođeni željom da sačuvaju vrednost svog novca od inflacije, slabljenja valute i drugih ekonomskih rizika. Tako je nastala ideja da građani učestvuju u izgradnji stambenih objekata. Naša inicijalna javna ponuda investicionih kvadrata uspešno je realizovana i pokazala je da postoji veliko interesovanje investitora", naglasio je Uzelac u Jutarnjem programu RTS.

Model funkcioniše tako što se finansira proizvodnja nekretnine, a profit ostvaren prodajom stanova deli se među investitorima. Građani najbolje razumeju ulaganje u nekretnine, jer iza njega stoji konkretna imovina koju mogu da vide i procene.

"Profit od investiranja u kvadrate zavisi od kvalitetne tržišne analize. Tehnička analiza pokazuje koliki su troškovi izgradnje, dok finansijska procenjuje po kojoj ceni nekretnina može biti prodata i koliki profit može biti ostvaren. U osnovi se analiziraju troškovi, prihodi i očekivana zarada. Cela investiciona priča zasniva se na dva ključna principa - da investitor razume u šta ulaže i da veruje projektu u koji ulaže", objašnjava Uzelac.

On dalje naglašava da je investicioni kvadrat moguće prodati i tokom trajanja projekta, odnosno na polovini investicionog ciklusa, ukoliko postoji zainteresovani kupac. Reč je o jednokratnom aranžmanu koji najčešće traje između dve i tri godine.

"Priprema dokumentacije i administrativnih procedura često nosi određenu neizvesnost, ali ono što investitori smatraju prednošću jeste činjenica da praktično ne postoji mogućnost da se nekretnina proda ispod proizvodne cene kvadrata. Upravo zato se ovaj model smatra jednim od sigurnijih investicionih ciklusa", kaže Uzelac.

Koliko zapravo zarade stanodavci na moru? Kada se odbiju svi troškovi, cifra iznenađuje

Iako nekretnine ostaju dominantan izbor, investiciona kultura u Srbiji se postepeno menja. Građani danas sve više ulažu na inostrana tržišta, pre svega zbog nedostatka investicionih mogućnosti u zemlji. Pored nekretnina, poslednjih godina značajno raste i interesovanje za investiciono zlato. Podaci pokazuju da je tokom 2024. godine u investiciono zlato uloženo oko 100 miliona evra, dok procene za prošlu godinu govore da je ta cifra dostigla čak 300 miliona evra.

Reč je, kako naglašava broker Branislav Jorgić, o relativno konzervativnom obliku investiranja, ali građani na taj način nastoje da zaštite svoju imovinu.

"Država bi, s druge strane, trebalo da omogući više mogućnosti za ulaganje u domaću privredu i kompanije putem tržišta kapitala. Nekada je ulaganje u akcije NIS-a bilo veoma interesantno i profitabilno, dok danas na Beogradskoj berzi aktivno posluje svega pet do šest značajnijih kompanija, što predstavlja ozbiljan nedostatak za razvoj investicione kulture", rekao je Jorgić.

Za svaku investiciju, navodi broker, neophodan je plan, a odluke ne bi trebalo donositi impulsivno ili na osnovu informacija koje dolaze preko medija, prijatelja ili društvenih mreža.

"Takve informacije mogu biti tačne, ali često nisu potpune. Društvene mreže često podstiču pohlepu, pa ljudi investiraju tek kada je cena već dostigla visok nivo, odnosno kada su zakasnili, što povećava rizik od pada vrednosti investicije. U toj želji za brzom zaradom često završavaju na različitim internet trgovačkim platformama koje nisu regulisane, pa postoji ozbiljna opasnost da budu prevareni", upozorava Jorgić.

Stižu savetnici za dugove: NBS najavila značajne izmene zakona, evo šta se menja za građane

Ručak u restoranu u Srbiji luksuz i udarac na novčanik: UNA pita - zašto su cene toliko visoke?