Stanić: Najbolje rešenje bi bilo da Srbija uzme ruski udeo u NIS-u

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije izjavio je danas da jedna od opcija za Naftnu industriju Srbije (NIS) jeste da ukoliko ruski vlasnik u NIS-u bude hteo da proda svoj udeo, taj deo kupi neka treća strana iz inostranstva ili Srbija i oceno da bi najbolje rešenje bilo da Srbija uzme ruski udeo u NIS.

On je za Tanjug podsetio da je više puta iz Vlade Srbije najavljeno da je država spremna da ponudi fer cenu za ruski udeo.

Naš ekonomista sve objasnio: Najrealnije rešenje za NIS je uvođenje srpskog menadžmenta u kompaniju

"Više nismo zemlja sa sopstvenom rafinerijom": Stručnjak objasnio kako će gorivo stizati u Srbiju

"Druga opcija je ukoliko ruski vlansik nije spreman i ne želi da proda svoj udeo u NIS-u, onda bi išla neka vrsta prinude, da li bi išla prinudna uprava ili ono što se zove nacionalizacija, to su sada tehničke stvari. Bilo bi kalkulisanja kako bi to uticalo na diplomatske odnose dve zemlje. Opcija ima, neka od njih će najverovatnije biti iskorišćena kako ne bi došlo do trajnog gašenja", naveo je on za Tanjug.

Na pitanje koliko rezervi goriva ima Srbija i do kada ova situacija može da potraje, Stanić je rekao da prema trenutnim informacijama rezervi ima do kraja januara što, napomenuo je on, ne znači da će 1. februara doći do nestašice zato što sve vreme traje povećani uvoz naftnih derivata iz Mađarske i okolnih zemalja koje imaju rafinerija i višak derivata u svom tržištu.

Da li su zbog NIS-a "bratski" odnosi Srbije i Rusije u krizi? Analitičari za UNU o mogućim posledicama

Kako je naveo, iako ima dovoljno rezervi, neophodno je da postoji domaća ponuda naftnih derivata koja podrazumeva rad Rafinerije, za šta je potrebno da ne postoje sankcije i da postoji dotok sirove nafte.

Stanić je istakao da da bi uvoz goriva trebalo da bude kratkoročno rešenje ili rešenje srednjeg roka, jer je neophodno je da postoji domaća ponuda da bi država kroz sopstvenu proizvodnju i ponudu na domaćem tržištu više kontrolisala stanje energetskog sistema. 

Macut: Energetska situacija u Srbiji pod kontrolom, neće biti nestašica

Na pitanje šta bi značilo ukoliko bi Narodna banka Srbije (NBS) bila na udaru sekundardnih američkih sankcija zbog NIS-a, Stanić je rekao da bi uvođenjem sekundarnih sankcija ceo finansijski sistem bio pod pritiskom što bi se odrazilo na pad kreditnog rejtinga, povlačenje stranih investicija, zaposlenost.

Dodao je da se to neće desiti s obzirom na to da i sama NBS govori da je u stalnoj komunikaciji sa OFAC-om i da će uraditi sve da spreči uvođenje sekundarnih sanckija.

"Rekli su da se sada na dnevnom nivou prati situacija sa NIS-om, i ako bude povećan rizik od tih sankcija svakako da bi se obustavio platni promet sa NIS-om ili bi se našlo neko ubrzano rešenje za NIS", izjavio je on.

Stečaj NIS-a katastrofa, druga opcija je nacionalizacija: Bajatović o narednim potezima države

Komentarišući saopštenje NBS da je u pojedinim menjačnicama došlo do isključivo trenutnog nedostatka evra usled pojačane tražnje građana za ovom valutom na tim menjačkim mestima, na šta su uticale i objave informacija u vezi sa NIS-om, Stanić je rekao da dinar nije ugrožen imajući u vidu značajan priliv deviza iz inostranstva kroz strane direktne investicije i doznake.

"Ljudi često pitaju da li da kupuje evre jer se plaše da će dinar da izgubi na vrednosti, brinu se da će doći do sekundarnih sankcija, to su strahovi koji nemaju osnova u realnosti. Ova situacija sa evrom je trenutna, vidite da je srednji kurs NBS i dalje isti 117,4, tako da nema razloga za brigu što se tiče kursa i finansijskog bankarskog sistema", poručio je on.

Šta čeka građane ako NBS bude na udaru sankcija? Mijušković objašnjava najgore i najblaže ishode

Koliko je ugrožen finansijski sistem Srbije? "Ne postoji rizik da sekundarne sankcije pogode NBS"