Sve veći pritisak na ECB: Da li bi digitalni evro mogao da ojača suverenitet Evrope?

Evropska centralna banka dugo je oklevala sa uvođenjenjem digitalne valute. Ali pritisak je sve veći. Da li bi digitalni evro mogao da ojača suverenitet Evrope?

Da bude jasno odmah na početku: gotovina se neće ukinuti. Ne radi se ni o tome da se platni promet u Evrozoni drugačije organizuju nego do sada. Nego se radi o tome da bezgotovinsko plaćanje postaje sve omiljenije i da je za potrebno stvoriti nove mogućnosti.

Šta sve čeka trgovinske lance u Srbiji? Novi zakon uvodi ozbiljne sankcije, prvi put se udara na nepoštene prakse

Evropska banka donela odluku: "Svet suočen sa izazovima, neophodno da EU brzo krene napred"

Do sada su Amerikanci vodili na polju digitalnog plaćanja. PayPal, Google Pay, Apple Pay... Iza svih tih imena stoje veliki američki koncerni prisutni i na berzi. I Visa i Mastercard su u stvari američki ponuđači finansijskih usluga.

Prema mišljenju Edgara Valka iz konsultantske kompanije Metzler Asset Management, to bi moglo da postane problem. „Ako se u SAD promeni politička klima, onda bismo mogli da budemo ucenjeni. A to ne želimo. Zato moramo da postanemo nezavisniji.“

Odnos 1:1

Nekoliko centralnih banaka u različitim državama već eksperimentiše s digitalnim novcem. Na Bahamima ili u Nigeriji njime već može i da se plaća.

U Evrozoni još uvek ne postoji digitalni ekvivalent novčanicama i kovanicama evra koje su u opticaju. Digitalni evro bio bi novac koji takođe izdaje Evropska centralna banka (ECB), dostupan za sve u Evrozoni, vezan odnosom 1:1 sa fizičkim evrom – ali u digitalnom obliku.

Digitalni novčanik

To je kao da novac dobijate u nekoj vrsti digitalnog novčanika – tzv. „wallet“ ili „elektronski novčanik“. S tim novcem možete da platite robu ili uslugu za samo nekoliko sekundi i to 24 sata na dan, na primer uz pomoć telefona. Pa čak i onda kad nemate pristup internetu.

Kris-Oliver Šikentanc iz firme za upravljanje imovinom Capitell AG ipak nije zabrinut što već sada u Evrozoni ne postoji takav digitalni novac. „Za nekog privatnika već sada postoji mnogo opcija za digitalno poslovanje u evrima. Iskreno, za to mi nije ni potrebna centralna banka da mi nudi neki poseban, delom čak i komplikovan elektronski novčanik.“

Privatna varijanta već funkcioniše

Te „opcije“ za privatnike koje pominje Šikentanc oslanjaju se na inicijative kao što je Wero.

To je evropski sistem plaćanja, koji je razvila „European Payments Initiative“ – savez nekoliko evropskih banaka i ponuđača finansijskih usluga. S Werom se novčani transferi mogu obaviti direktno s telefona.

Veća autonomija EU?

Evropska centralna banka sada sve više forsira uvođenje digitalne valute. Jer, pritisak je sve veći. „Mislim da je glavni argument taj što u ECB smatraju da nešto mora da se uradi u vezi privatnim digitalnim valutama, kaže Jerg Kremer, glavni ista ekonom Komercbanke.

„Nakon iskustva s Donaldom Trampom u Beloj kući ili sa ruskim gasom, želi se da se bude autonomiji i pre svega više suvereniji“, dodaje Zeren Hetler iz DZ banke. „To je razumljivo i to bi digitalni evro mogao do određene mere i da postigne.“

I Evropska unija ubrzano priprema teren za digitalni evro. Predstavnici Evropskog parlamenta i Saveta EU pripremaju potreban zakonski okvir. Digitalni novac evrozone mogao bi da se uvede 2029, pod uslovom da se do tada u svim zemljama evrozone obezbede odgovarajuće tehničke mogućnosti – i da se reše otvorena pitanja oko zaštite podataka, dostupnosti i privatnosti.

„Jedinstveni standard – kao za USB-C“

„Moramo nešto da uradimo kako bismo ojačali evropski suverenitet u platnom prometu“, kaže poslanik u Evropskom parlamentu Damijan Boselager. „Možemo da raspravljamo da li je to digitalna valuta ili nešto drugo, ali verujem da ima smisla priznati da postoji problem.“

Slično misli i Tobijas Berg, profesor sa Geteovog univerziteta u Frankfurtu. Za njega je digitalni evro centralni instrument jačanja evropskog suvereniteta. Platne transakcije bi, kaže, mogle efikasnije da se organizuju i da se poveća autonomija u finansijskoj sektoru. Berg se zalaže za jedinstvene standarde, „slično kao što to poznajemo po pitanju utičnica ili USB-C“, objašnjava.

Potrošači će ubuduće imati mnoge mogućnosti izbora. Moći će da plaćaju kreditnim ili EC-karticama, da koriste Wero – ili digitalni novac centralne banke, kad se on bude uveo. „Ne radi se o tome da se istisne privatna konkurencija, već da se digitalnim evrom privatnoj konkurenciji da sloboda poslovanja“, kaže Berg. Time se, tvrdi, stvaraju u stvari evropske alternative u globalnom platnom prometu.

Stručnjak o prognozama MMF-a: Od čega zavisi dugoročni razvoj Srbije?

Set zakona o trgovini deli Srbiju: Ko zaista dobija - potrošači ili trgovci?