"Ublažavanje posledica energetske krize i rasta troškova života": Ministar Mali o ciljevima novog paketa mera

Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da novi paket ekonomsko-socijalnih mera vredan skoro 600 miliona evra ima za cilj ublažavanje posledica energetske krize i rasta troškova života kroz jednokratnu finansijsku podršku, uz očuvanje socijalne stabilnosti i podršku domaćoj potrošnji.

Kako je rekao Mali, za razliku od ranijih univerzalnih mera, ovde je primenjen princip progresivnosti odnosno najveću podršku dobijaju oni sa najnižim primanjima, dok se iznos pomoći smanjuje sa rastom penzije.

Vodič kroz nove državne mere: Ko dobija novac, kada stiže uplata i koje lekove plaćamo manje

Šta donose nove mere za građane? Ekonomista Mijušković objasnio ko će prvi osetiti koristi

Mali dodaje da pored jednokratne finansijske pomoći, paket obuhvata i mere koje direktno smanjuju redovne životne troškove građana, poput produžetka statusa energetski ugroženog kupca i podrške za niže troškove lečenja.

"To nisu mere luksuza već mere za struju, gas, lekove i osnovnu potrošnju. Dakle, ne radi se o kupovini raspoloženja, već o ublažavanju pritiska na kućne budžete u uslovima povišenih cena energenata i troškova života", istakao je Mali.

Ministar je naveo da ta mera ima i ekonomski efekat odnosno podržava domaću tražnju, trgovinu i usluge, uz ograničen pritisak na uvoz.

Kao najvažnije, Mali je istakao da jednokratna pomoć nije isto što i trajno strukturno povećanje rashoda. 

"Ako je mera finansirana u okviru održivog deficita i javnog duga, ona ostaje upravo to - mera podrške domaćinstvima u datom trenutku. Svaku takvu podršku automatski proglasiti 'kupovinom glasova' nije ekonomski argument, već politička etiketa. Sa fiskalnog stanovišta, ključno je da se paket finansira u okviru raspoloživog prostora stvorenog boljim ostvarenjem pojedinih redovnih prihoda i, posebno, neplaniranih jednokratnih prihoda", istakao je Mali. 

Pojasnio je da se ne uvode trajna prava na osnovu privremenih prihoda, niti se menja sistem redovnog usklađivanja penzija i socijalnih davanja. 

Sve više ljudi kupuje nekretninu na odloženo: Uz stambeni kredit popularna je i starogradnja

Da li su svadbeni pokloni zajednička ili posebna imovina? Sudska praksa ima jasan odgovor