Zavrteće vam se u glavi: Cena tartufa u Srbiji ide i do 2.000 evra po kilogramu, evo gde se mogu naći

Srbija raspolaže značajnim rezervama tartufa, posebno u područjima pored reka i u šumama sa starim drvećem, i to širom zemlje – od Šumadije i Zapadne Srbije do Srema, Mačve, Južne Bačke i Banata. 

Trenutno je u toku i lov na beli tartuf, koji ubedljivo predstavlja najvredniju gljivu iz ove porodice.

Na prelazu Batrovci zaplenjeno 220 kilograma tartufa: U kombiju prevozio gljivu vrednu 11.000 evra

Ministarstvo prodaje 75,5 kilograma zaplenjenih tartufa

Iako srpski tartufari već imaju uspostavljene kanale prodaje ovih skupocenih gljiva, pri čemu se značajan deo robe plasira u Istri ili na poznatoj italijanskoj pijaci tartufa, država ima priliku za znatno veći profit. 

U kontekstu izvoznih potencijala, retko koji proizvod nosi toliki finansijski potencijal po kvadratnom metru kao tartuf.

Stupanjem na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine 1. jula 2024. godine, otvara se realna mogućnost da se srpski tartuf (beli i crni) pozicionira kao premium prehrambeni brend na tržištu sa milijardama potrošača, piše "Bizportal".

Da bi se ova šansa maksimalno iskoristila, neophodno je sprovesti ciljane mere, koje uključuju regulativu, sertifikaciju, logistiku i brendiranje.

Više od dva miliona gljiva još uvek nije identifikovano

Ipak, neki stručnjaci sugerišu drugačiji pravac:

"Kina je neprikosnovena kada su gljive u pitanju, oni su mnogo ispred celog sveta kada je ta vrsta kulture i proizvodnje u pitanju. Oni su najveći proizvođači gljiva, a pored same sirovine, oni su bogati i svim ostalim prerađevinama. Kini ne treba niko drugi na svetu što se tiče kvaliteta i količine gljiva, pa bi upravo zbog toga Srbija mogla da se okrene Evropi ili SAD-u. Ta tržišta mogla bi da budu mnogo bolja opcija za izvoz gljiva, njihovih prerađevina, kao i tartufa", izjavila je ranije Jelena Milošević iz Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.

Pomaci na tržištu već su vidljivi. Mediji su pisali da u Srbiji već postoje registrovani sakupljači i proizvođači tartufa koji izvoze ili se pripremaju za izvoz. 

Sadnice ove biljke veoma jeftine, a zarada prelazi milion dinara godišnje: Evo kako da pokrenete unosan biznis

Domaće kompanije aktivno se bave prikupljanjem, preradom i prodajom svežih tartufa i prerađevina. Prisutnost na sajmovima, izložbama i regionalnim B2B sastancima, gde se promovišu premium proizvodi iz Srbije, dodatno potvrđuje postojanje tržišne potražnje.

Sledeći ključni korak, prema mišljenju struke, jeste standardizacija i sertifikacija, što podrazumeva uvođenje preciznih standarda kvaliteta, označavanja porekla i higijene, čime bi se izgradilo poverenje kod kineskih i drugih uvoznika. 

Nakon toga sledi profesionalno brendiranje i marketing. Uz kvalitetnu kampanju, vremenom bi "srpski tartuf" mogao postati prepoznatljiv brend, slično istarskom.

Stručnjaci tvrde da je ovo najzdravija biljka na svetu: Gotovo da je niko ne jede

Neophodan segment razvoja je i obuka sakupljača, kako bi vremenom postali proizvođači, odnosno vlasnici mikoriziranih plantaža. Prednost takvih plantaža je u tome što one daju rezultate već nakon nekoliko godina. 

Investicije u plantažni uzgoj, uz očuvanje šumskog ekosistema i primenu agronomskih praksi, mogu Srbiji obezbediti stabilan izvoz u narednoj deceniji.

Zarada je izuzetno visoka: za crni tartuf slabijeg kvaliteta u Srbiji se može zaraditi od 50 do 100 evra po kilogramu. Beli tartuf je znatno profitabilniji, s cenom koja se kreće od 800 do 2.000 evra po kilogramu. Najređi i najkvalitetniji primerci belog tartufa mogu dostići cenu i do 5.000 evra po kilogramu.

Proizvodnja zahtevna, ali zarada sjajna: Orah zasadio na porodičnom imanju iz hobija, sad ima unosan biznis

Koliko zarađuju čistačice u Srbiji: Dok jedne rade za minimalac, druge samostalno mogu da zarade i veliku platu