Život od plate do plate: Stručnjak za UNU otkriva zašto je štednja u Srbiji nemoguća

lako imaju redovna primanja, mnogi građani u Srbiji živi od plate do plate. Zvanični podaci pokazuju da većina ne uspeva da uštedi, dok su mesečni troškovi gotovo jednaki prihodima. 

UNA analizira - kako i zašto živimo "od danas do sutra"?

Koliko najviše smete da radite prekovremeno? Zakon o radu propisuje jasna pravila

Plate i do 3.000 evra, ali radnike čeka pakao: U Hrvatskoj i Crnoj Gori sve manje sezonaca iz Srbije

Plata legne i već za nekoliko dana nestane. Kod nekih i pre nego što novac vide na računu. Komunalije, hrana, izdaci za školu i fakultet, prostora za štednju gotovo da i nema. lako rade i imaju redovna primanja, mnogi građani u Srbiji žive život od plate do plate, bez finansijske rezerve za nepredviđene troškove.

A dok se to ne promeni, mnogima ostaje da pažljivo planiraju svaki dinar i nadaju se da naredni mesec neće doneti nove, neplanirane troškove. Velikom broju građana, kada plate račune i hranu, ne ostaje gotovo ništa do sledeće plate.

"Jedna prosečna porodica 40% svojih mesečnih primanja mora da izdvoji za hranu, dok je u evropi to na primer 20%. I to automatski ukazuje na to da je prostor za akumulaciju nekih finansijskih sredstava na nivou porodice jako limitiran. Mi ne možemo da izađemo iz tog kruga podmirivanja svakodnevnih potrebština, a kamoli da razmišljamo o nekim naprednijim finansijskim aranžmanima", objašnjava za UNU docent na Ekonomskom fakultetu Aleksa Dokić.

U takvim okolnostima, većina domaćinstava nema luksuz da razmišlja o štednji ili dugoročnom planiranju. Fokus ostaje isključivo na preživijavanju iz meseca u mesec, dok se svaki neplanirani trošak doživijava kao ozbiljan udar na kućni budžet.

Ovo zanimanje je doživelo finansijski procvat: Plate veće od IT stručnjaka, a nije potreban fakultet

"Vidimo koje su cene u supermarketima, koje su cene generalno, i jednostavno iz godine u godinu se polako, da kažemo, odvaja od tog nekog prosečnog evropskog standarda, znači mi tu zaostajemo. I tu je jedan važan podatak koliki je naš mesečni udeo koji izdvajamo za najosnovnije potrebštine. Tu pričamo prvenstveno o hrani i troškove stanovanja", dodaje Dokić.

U ambijentu u kom su primanja unapred raspoređena, a neplanirani troškovi postaju pravilo, a ne izuzetak, finansijska sigurnost za mnoge ostaje nedostižan cilj. Dok god najveći deo kućnog budžeta odlazi na osnovne potrebe, mogućnost izbora se sužava, a svaka kriza dodatno produbljuje osećaj neizvesnosti.

Zadovoljni kod kuće, "odjavljeni" na poslu: Neviđeni paradoks zaposlenih u Srbiji

Koji dodatni poslovi se najviše isplate? Uvek traže radnike, a zarada stiže brzo