Da li EPS pokriva potrebe za električnom energijom? Živković poručio da građani ne treba da brinu

Generalni direktor "Elektroprivrede Srbije" Dušan Živković rekao je danas da EPS može da pokrije potrebe za električnom energijom iz sopstvene proizvodnje i da građani ne treba da brinu o trenutnoj elektroenergetskoj situaciji.

On je istakao da EPS vodi računa o očuvanju dragocenih vodnih resursa i korišćenju prednosti hidroelektrana u trenucima kada cena električne energije dostigne visoke nivoe, i dodao da u večernjim satima cena megavat-sata može da dostigne između 300 i 400 evra.

Struja i gas sve skuplji, regionalno tržište pod pritiskom: Da li će udar osetiti i građani Srbije?

Nove cene u Crnoj Gori: Od danas skuplje sve vrste goriva, evo koliko će koštati dizel i benzin

"U tim trenucima mi gledamo da iz sopstvenih proizvodnih kapaciteta pokrijemo naše potrebe, da ne budemo eventualno izloženi nekom riziku visokih cena i visokih troškova po kompaniju", precizirao je direktor EPS-a.

Dodao je i da u trenucima kada se pojave viškovi solarne energije, cene znatno padaju, na 20 do 40 evra po megavat-satu, a ponekad i do nule ili u negativne vrednosti, što kompanija koristi kao povoljnost na tržištu.

Živković je istakao da se uvoz struje trenutno finansira isključivo iz sopstvenih sredstava kompanije i dodao da EPS pokriva oko 80 odsto tržišta proizvodnje električne energije i skoro 100 odsto snabdevanja, vodeći računa da poslovanje ostane održivo.

Naglasio je značaj projekata kao što je rekonstrukcija reverzibilne hidroelektrane "Bajina Bašta" i način na koji se skladištena voda koristi u dnevnim špicevima potrošnje.

Dodao je i da će projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" doprineti stabilnosti elektroenergetskog sistema Srbije.

"Završili smo veliki deo pripremnih aktivnosti. Pregovaramo i sa japanskom agencijom za saradnju. Proglašen je javni interes za eksproprijaciju. Ušli smo u proces eksproprijacije zemljišta", rekao je Živković.

Dodao je da projektna dokumentacija za "Bistricu", kao i procene uticaja na životnu sredinu i studije opravdanosti napreduju dobrom dinamikom, i da je plan da prvi agregat bude priključen na mrežu početkom 2032. godine, ukoliko sve protekne po planu.

Živković je naveo da je dosadašnjim obnavljanjem postojećih hidroelektrana kapacitet povećan za oko pet odsto.

Istakao je da je u planu i razvoj novih velikih projekata, kao što je solarna elektrana snage jednog gigavata, i dodao da bi EPS time dao doprinos dekarbonizaciji i unapređenju energetske sigurnosti Srbije.

On je ponovio da će termoelektrane ipak ostati značajan deo elektroenergetskog sistema Srbije još niz godina.

Istakao je da su na termo-postrojenjima koja će biti dominantna u narednom periodu preduzete mere zaštite životne sredine, uključujući ugradnju elektrofiltera, sisteme za usporavanje i savremene sisteme transporta pepela i šljake, i da će one, uprkos uvođenju karbonske takse koje se očekuje 1. januara, moći da rade 10 ili 20 godina, a neke i do 2050.

Živković je kao cilj EPS-a do 2030 istakao postizanje potpune energetske sigurnosti, diversifikacije i energetskog suvereniteta za sve potrošače.

To će se, prema Živkovićevim rečima, ostvariti kroz planirane projekte poput izgradnje gasne elektrane, solarnih elektrana i RHE "Bistrica", ali i kroz mogućnost uvođenja nuklearne energije kao zamene za deo termokapaciteta.

EPS takođe, kako je rekao, planira i digitalizaciju procesa za potrošače, prateći nove tehnologije poput veštačke inteligencije.

"Tražimo i mesto u tom svetu, da snabdemo električnom energijom, ali i mesto da zaštitimo Elektroprivredu Srbije od toga što će veštačka inteligencija o nama naučiti", ukazao je Živković.

Direktor EPS-a naveo je da je ukupna potrošnja tokom ovog leta niža nego što je bila u tokom leta 2023. kada je takođe bila veoma visoka temperatura.

"To znači da građani mogu očekivati uvećane račune, ali ne na nivou iz tog perioda", istakao je Živković i uputio apel građanima da struju troše racionalnije.

Energetska drama na Dunavu: Mađarska pokušava da spasi nuklearku, Rumunija već ugasila reaktore

Struja od 700 evra - realnost ili moguća pretnja: UNA pita da li će energetski udar pogoditi i Srbiju?