Da li Evropu čeka izgubljena decenija? Stanić upozorio na posledice krize, novi talas poskupljenja ne zaobilazi ni Srbiju

Zima donosi novi udar na kućne budžete u Evropi. Prema najnovijem istraživanju, 1,7 miliona britanskih domaćinstava neće uključivati grejanje, a više od 15 miliona strahuje da će im stanovi biti hladni. Računi za energiju od januara mogli bi ponovo da porastu, pa bi, prema prognozama jedne analitičke kompanije, godišnji troškovi tipičnog domaćinstva bili veći za oko 327 evra.

Dopisnik Dojče velea Ivan Đerković rekao je da u Nemačkoj ne postoji zvaničan početak grejne sezone i da većina građana sama odlučuje kada će da uključi grejanje. Ove jeseni najveća briga nisu moguće nestašice gasa, jer nemački regulator procenjuje da je snabdevanje stabilno, iako su skladišta slabije popunjena nego prethodnih godina. Problem su cene.

Popust od 1.000 dinara na račune za struju: Poznato koji penzioneri imaju pravo na olakšicu

Koliko koštaju struja i gas širom Evrope: Beograd među gradovima u kojima domaćinstva plaćaju najmanje

Đerković je naveo da bi oni koji se greju na gas mogli da plate čak i nešto manje nego prošle godine, dok one koji koriste lož ulje očekuje značajan rast troškova.

"Pitanje ove zime u Nemačkoj nije ima li dovoljno energije, nego ko će koliko da plati", istakao je Đerković.

Dodao je da grejanje u Nemačkoj više nije samo komunalno pitanje, već i pitanje ekonomske sigurnosti, pa čak i nacionalne bezbednosti.

Autoindustrija u sistemskoj krizi

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je da se dvostruki pritisak na građane i privredu najbolje vidi na nemačkoj autoindustriji, koja je u fazi sistemske krize. Uz energente, problem su zaostajanje u tehnološkom razvoju, cena rada i sve jača konkurencija iz Kine.

Stanić je ocenio da pad cene nafte nakon suspenzije sankcija Rusiji, kada je Brent sa 110 pao na 107 dolara po barelu, ne treba da ohrabruje. Reč je, rekao je, o minimalnoj korekciji, a cene mogu da nastave da rastu ako se situacija u Ukrajini dodatno usložni. Podsetio je i da Evropska unija ostaje pri stavu da do 2027. potpuno zabrani uvoz ruskog gasa.

Prema njegovoj oceni, odluka da se koriste rezerve ne rešava problem, već ga usložnjava.

"Vi time rešavate možda današnji problem ili eventualno prekosutra, ali ne rešavate već sledeće nedelje šta će se desiti", rekao je Stanić za RTS.

Najopasnija posledica krize, po njegovim rečima, jeste gubitak ekonomske snage.

Šveđanima stiže upozorenje pred zimu: Struje će biti, ali računi bi mogli da budu papreni

"Ukoliko narušite ekonomski potencijal u smislu zdravlja vašeg ekonomskog organizma, kada prođe taj virus, odnosno ta inflacija i sve što ga drugo prati, postavlja se pitanje da li ćete imati snage kao ekonomija da se vratite na one nivoe koje ste imali pre krize", ocenio je Stanić, i dodao da je to najveći rizik za Evropu.

Stanić je upozorio da je stagnacija nemačke privrede, koja u poslednjih pet-šest godina raste oko nule, veliki problem.

"Stagnacije za tako ozbiljne sisteme su veliki problem zato što one što duže traju, veća je šansa da dođe do narušavanja tog potencijala i da posle ne može da se desi taj neki veći oporavak", rekao je Stanić.

Poredio je to sa krizom u Sovjetskom Savezu sedamdesetih i u Jugoslaviji osamdesetih, a za Nemačku je rekao da se već govori o izgubljenoj deceniji. Nemačka privreda, prema njegovim rečima, raste oko jednog posto, američka 2,3, a kineska četiri posto.

Poskupljenja i Italija

Rast cena energije prenosi se na hranu. Prema podacima italijanskog Istata, cene svežih prehrambenih proizvoda u septembru bile su za 5,5 odsto veće nego godinu dana ranije, a ukupna inflacija dostigla je 4,2 odsto, što je najvažiji nivo u poslednje tri godine. Proizvođači parmezana zabeležili su rast potrošnje električne energije od 25 do 30 odsto.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da svi imaju potrebu da se cene energije drže pod kontrolom jer one predstavljaju teret i za italijanska domaćinstva i za preduzeća.

"Moramo biti svesni da je rast cena goriva prvenstveno posledica rata u Iranu, a ne sukoba u Ukrajini", rekla je Meloni.

Dizel sve skuplji, Evropa u problemu: UNA proverava šta čeka vozače u Srbiji do kraja godine

Inflacija u Srbiji

Stanić je naveo da se inflacija u Srbiji praktično udvostručila, sa 2,2 odsto u avgustu na 4,1 odsto u septembru, što je posledica situacije na tržištu energenata, ali je i dalje u okviru cilja Narodne banke. Zbog smanjenja akcize na derivate nafte deficit je dostigao 3,5 odsto, iznad mastrihtskog kriterijuma, a očekuje se da se sledeće godine vrati u okvire.

Srbija oseća i posledice stagnacije u Evropi, jer izvoz raste, ali industrijska proizvodnja zaostaje. Stanić je kritikovao i ograničenje za kamionski prevoz, rekavši da su objašnjenja iz Brisela nedovoljno ubedljiva. "Zašto ne može da ide i sto dvadeset?", upitao je Stanić, misleći na ograničenje boravka od 90 dana u šest meseci.

Janis Varufakis, bivši grčki ministar finansija, koji je boravio u Beogradu, poručio je Srbiji da koristi prednosti evropskog tržišta, ali da dobro razmisli pre nego što se odreknete instrumenata kojima može upravljati sopstvenom ekonomijom.

"Budite što bliže ulaznim vratima, ali ne ulazite", rekao je Varufakis.

Stanić je komentarisao da "svaka zemlja koja se bavi nekim ostvarenjem nekog političkog cilja mora da ima plan B". Članstvo u EU u dogledno vreme nije realno, pa je plan B jedinstveno evropsko tržište, ali je i za njega, nezadovoljan je Stanić, postavljen uslov gotovo isti kao za članstvo.

Ukazao je da je Srbija na putu ka EU možda uradila više od Albanije ili Crne Gore, pa je trebalo imati specifičan odnos prema njoj.

Ipak, proces evrointegracija ne sme da se zaustavi, ocenio je Stanić, jer evropsko tržište znači najmanje dve trećine srpskog izvoza. "Vi nemate luksuz da kažete kao dete, to je nepravda, ja neću više na taj način da se igram", rekao je Stanić.

Grejanje cele zime za 50.000 dinara? Jedan način može da bude znatno jeftiniji od drugih

Rekordne zalihe gasa pred zimu: Srbija ulazi spremna u grejnu sezonu