Kriza na Bliskom istoku dramatično poskupljuje naftu: Srbija interveniše iz robnih rezervi da bi očuvala stabilnost

Geopolitičke tenzije i zastoj u pregovorima SAD i Irana guraju cenu "crnog zlata" naviše, dok država pokušava da ublaži udar na domaće tržište. Srbija će iz robnih rezervi pustiti dodatne količine nafte kako bi očuvala stabilnost snabdevanja i cena, u trenutku kada na svetskom tržištu barel dostiže najviše nivoe u poslednjih mesec dana.

Rast cena podstaknut je zastojem u pregovorima između SAD i Irana, kao i blokadom Ormuskog moreuza, jedne od ključnih energetskih ruta.

Cena nafte ide u nebo: Brent iznad 122 dolara po barelu

Stižu nove količine nafte iz rezervi: Predsednik najavio - "pustićemo desetine hiljada tona"

Broker Branislav Jorgić ukazuje da su cene već sada na visokom nivou i da se razlikuju po regionima. Prema njegovim rečima, dalji rast cena zavisi pre svega od političkih odluka.

"Ako se nastave tenzije, postoji opasnost da cene dostignu i 150 dolara po barelu. Pitanje je da li će doći do dogovora ili eskalacije, jer je u pozadini političke krize cena nafte koja utiče na celu svetsku ekonomiju", ističe Jorgović.

On dodaje da trenutna situacija predstavlja zastoj bez jasnog ishoda.

"Imamo status bez dogovora i bez rata, a blokada Ormuskog moreuza ima posledice ne samo po Iran, već i po globalnu ekonomiju", navodi Jorgić.

Urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković smatra da izlazak Ujedinjenih Arapskih Emirata iz OPEK-a neće značajnije uticati na tržište.

"To nije vest koja će bitno promeniti stanje, jer oni ionako imaju ograničene mogućnosti transporta nafte, pa je odluka više političke prirode", objašnjava Putnikovićeva.

Domaće tržište pod kontrolom

Kada je reč o Srbiji, Putnikovićeva naglašava da država preduzima mere kako bi ublažila posledice rasta cena.

"Dobro je što je NIS dobio prolongiranje sankcija do juna, što omogućava da se nafta nabavlja na tržištu i da se rezerve dopunjuju. Intervencija iz robnih rezervi znači da nema nestašica i da se snabdevanje odvija stabilno", kaže Putnikovićeva.

Jorgić dodaje da je politika postepenog prilagođavanja cena opravdana, i da postepeno povećanje od dva do tri dinara nedeljno daje stabilnost i predvidivost tržištu.

"Ali to ne može trajati u nedogled, jer su i rezerve i fiskalne mere ograničene", upozorava Jorgić, prenosi RTS.

Sagovornici ukazuju i na moguće šire posledice krize. Putnikovićeva podseća da pored ekonomskih postoje i ekološki rizici.

"Ako dođe do eskalacije i napada na energetska postrojenja, možemo se suočiti i sa ozbiljnom ekološkom krizom čije bi posledice bile dugotrajne", naglašava Putnikovićeva.

Iako domaće tržište za sada ostaje stabilno, dalji razvoj situacije zavisiće od globalnih političkih odluka i ishoda pregovora, koji će odrediti i budući tok cena energenata.

Geopolitička bitka za NIS: Ekonomista Savić objašnjava zašto pregovori o preuzimanju zapinju

Hoće li energetska kriza uticati na letovanje? Stručnjak preporučuje bliže destinacije