Od ruskih nalazišta do kineskih korisnika: Kako se Kina spojila na naftovod Snaga Sibira

Kina je izgradila i spojila gasovod Snaga Sibira, dužine 5.111 kilometara, koji će isporučivati gas iz ruskih sibirskih nalazišta, uključujući i finansijski centar Šangaj, objavili su u kineski državni mediji, a prenosi Forbes.ro.

Završetak radova omogući će projektu da dostigne godišnji kapacitet od 38 milijardi kubnih metara 2025. godine, što je oko devet odsto kineske potrošnje ove godine, navodi Agerpres. Sredinom novembra, kineski građevinari dodali su poslednju deonicu, liniju od 167 km od Nantonga do Lužija u provinciji Đangsu, završavajuci ogroman projekat sedam meseci pre roka.

Gasovod, prečnika 1,4 metra, ima najveći transportni kapacitet za jedan gasovod. Gasovod Snaga Sibira počeo je da pumpa gas krajem 2019. godine i od tada Rusija povećava isporuke. Sledeće godine bi isporučio 38 milijardi kubika, što je 26 odsto više od onog koji analitičari procenjuju za ovu godinu, od 30 milijardi.

Sve teče kao podmazano: Gasprom postavio novi rekord u dnevnim isporukama gasa Kini

Rusija je povećala svoje isporuke gasa Kini kako bi se suprotstavila smanjenju prodaje gasa u Evropi nakon što je invazija na Ukrajinu navela zapadne zemlje da uvedu sankcije Moskvi i smanje svoju zavisnost od ruskih energenata. Gaspromov gas gasovodom Snaga Sibira ka Kini dostigao je puni kapacitet od 38 milijardi kubnih metara godišnje, saopštio je ruski gasni gigant, prenosi Nacionalni naftni komitet Srbije.
Gasprom je počeo da šalje gas u Kinu gasovodom Snaga Sibira krajem 2019. godine, a tokovi su sada dostigli maksimalni projektovani kapacitet.

„Vidimo potražnju za ruskim gasom na rastućem kineskom tržištu i važnu ulogu koju ruski gas igra u stabilnom snabdevanju kineske privrede energijom”, rekao je izvršni direktor „Gasproma“ Aleksej Miler u izjavi koju je prenela ruska novinska agencija Interfaks.

Udarnički: HE Đerdap 1 godišnji plan proizvodnje ispunila mesec dana pre kraja godine

Gaspromova investicija je sada usmerena na razvoj gasnih polja i postrojenja za preradu u istočnoj Rusiji i na poluostrvu Jamal, pošto se ruska kompanija okreće ka snabdevanju više gasa Kini nego Evropi, koja je bila njeno glavno izvozno tržište sve do ruske invazije na Ukrajinu.