Pregovori NIS-a i MOL-a čekaju izbore u Mađarskoj? Srbija uz globalne ima i svoj "naftni šok"

Sukob SAD i Izraela s Iranom uzdrmao je energetsko tržište i države širom planete nezapamćenom snagom. Praktično, svet se trenutno suočava s kolapsom isporuke gasa i čak dve naftne krize - jer, uz bliskoistočnu, još traje i ona koju je izazvao ukrajinski rat. To je izjavio direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol.

Profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović ukazao je da je Srbija, pored globalnih, suočena i sa unutrašnjim energetskim izazovima.

Naglo poskupelo gorivo u Hrvatskoj: Na nekim pumpama ga nema

Ukrajina i dalje ne daje odobrenje za naftovod Družba: EU stručnjaci čekaju da izađu na teren

Ističe da nas je pored dva naftna šoka, snašao i treći - lokalni.

"Dakle, NIS naftni šok, posebno smo imali logističkih problema, kako da uvezemo u kratkom roku određene količine gotovih derivata kada nije mogla da radi rafinerija", pojašnjava Aćimović za RTS.

Kako je naglasio, Srbija na globalne poremećaje može da odgovori isključivo internim merama.

"Što se tiče ovog problema, zaista je eksterne prirode i mi teško da možemo da tu utičemo osim našim internim merama. Jednostavno, mi smo naftno veoma zavisni i nema nam drugog rešenja. Samo da podsetim, u strukturi goriva, imamo tu mogućnost da utičemo kao država na 55 odsto - pre nego što su snižene akcize, na 55 odsto kroz PDV i kroz akcize. PDV je teško spustiti i ne bi bilo tako velikog efekta, akcize su očigledno morale da posluže ovog puta", navodi Aćimović.

Sukob na Bliskom istoku ne jenjava, a cene derivata divljaju: Kakve energetske posledice čekaju Balkan?

Budžetske posledice

Govoreći o budžetskim posledicama, Aćimović kaže da je malo verovatno da će mere trajati do kraja godine.

"Prvo, ne verujem da će to ići do kraja godine, to će se verovatno smiriti, teško je predvideti, ali u relativno kratkom roku, ako sagledamo i američki interes da se smiri, onda ćemo shvatiti da je njihov interes - najkasnije do leta, jer oni ulaze u izbornu godinu, odnosno međuizbore u novembru i onda im svakako nije u interesu da ovaj rat potraje nekoliko meseci", kaže profesor, odgovarajući na pitanje dokle će ovo stanje da traje.

Dodaje da se već vode diplomatski napori.

Kina interveniše prvi put od 2013. godine: Uvodi privremene mere za kontrolu cena nafte

"U međuvremenu se ozbiljno pregovara, naravno, ne direktno između Amerike i Irana, već uz određene posrednike, kao što je Egipat i onda mislim da će to dati neki efekat, da cene nafte i gasa padnu u relativno skorijem roku", smatra Aćimović.

Kada je reč o energetskoj bezbednosti, ukazuje na značaj postojećih aranžmana.

"Jedna stvar su rezerve goriva, a druga stvar su efekti na budžet. Rezerve goriva - ne verujem da će se tu nešto menjati jer nemamo nekih problema da uvozimo. Dobili smo ponovnu licencu OFAK-a, što govori u prilog tome da pregovori o NIS-u i MOL-u idu u dobrom pravcu i samim tim se veruje da će se to završiti, ja bih rekao posle mađarskih izbora", rekao je Aćimović.

Dimitrijev poručio: EU je na kraju reda za ruske energente, čeka ih kriza sa gorivom

O gasnom aranžmanu sa Rusijom, koji ističe 31. maja

Govoreći o gasnom aranžamu i NIS-u kaže da su to bile povezane stvari.

"Nadam se da ćemo u narednih najkasnije mesec dana imati gotovo rešenje i potpisan ugovor između NIS-a i MOL-a i samim time i predispoziciju da možemo da kažemo da imamo i mirnu gasnu konekciju sa Rusijom i da nastavljamo da nabavljamo, u ovom trenutku najjeftiniji gas po 290 dolara za 1.000 kubnih metara", istakao je Aćimović.

Upozorava da bi alternative mogle biti znatno skuplje.

Ekonomista Mijušković o energetskoj krizi: Obezbeđene su zalihe, važno je da ne paničimo

Globalni disbalans bez brzog rešenja

Komentarišući situaciju u Evropi, Aćimović ističe da su sve mere iznuđene.

"Nema nijednog ozbiljnog mogućeg odgovora koji može da smiri ovu situaciju", rekao je Aćimović ukazujući na globalni disbalans ponude i tražnje.

Dimitrijev poručio: EU je na kraju reda za ruske energente, čeka ih kriza sa gorivom

"Kroz Ormuski moreuz prolazi 20 odsto nafte, glavni kupci su Kina i Indija. Kada vidimo na globalnom nivou jedan potpuni disbalans, jasna je stvar šta će biti sa cenom, ona će uvek da raste", dodaje profesor.

Govoreći o mogućim poukama, naglašava da Srbija već primenjuje ključne mere.

"Svi su radili po pitanju akciza, svi su radili po pitanju ograničenja cena. To kod nas već funkcioniše", zaključio je Aćimović uz upozorenje da ni pad cena neće biti brz.

Dubina prerade nafte u Rusiji dostigla nivo od 84,2 odsto: Prinos lakih naftnih derivata viši za 10 odsto

Vlada produžila uredbu kojom ograničava cene derivata nafte još 150 dana