Srbija ubrzava energetsku tranziciju: Do kraja 2030. godine 3,5 gigavata iz obnovljivih izvora

Strateški cilj da do 2030. godine dostignemo najmanje 3,5 gigavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije izgleda realno i dostižno, u kombinaciji privatnih investicija koje su već u realizaciji, investicija EPS-a i očekivanom daljem rastu broja kupaca-proizvođača i aktivnih kupaca, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović u Vrdniku na konferenciji "OIE Srbija 2026".

Ona je navela je da je posebno ubrzan razvoj solarne energije, pa je ukupan kapacitet solarnih elektrana ovog leta prvi put premašio 400 megavata, dok je samo u proteklih godinu dana na mrežu dodato 138 megavata.

Cene nafte i gasa rastu, a zima kuca na vrata: Šta čeka Srbiju i od čega nam zavise računi za grejanje?

Energenti ponovo poskupeli: Brent prešao 107 dolara, gas se približava ceni od 82 evra

Kako je istakla, to predstavlja rast od oko 30 puta u odnosu na period od pre četiri i po godine, kada je Srbija imala oko 13 megavata solarnih elektrana.

Ministarka je dodala da je kroz dva kruga aukcija za tržišne premije, koje je sprovelo Ministarstvo rudarstva i energetike, podržano 17 novih solarnih i vetroelektrana ukupnog kapaciteta oko 1,2 gigavata i investicione vrednosti blizu 1,5 milijardi evra. Od tih 17 elektrana, devet je već na mreži, a očekuje se da preostali projekti u narednim godinama donesu još oko 784 megavata novih kapaciteta.

Đedović Handanović je navela da će se u narednom periodu nastaviti snažan rast broja kupaca-proizvođača, koji bi do 2030. godine mogli da dodaju još najmanje 300 megavata, kao i novih investicija industrije kroz koncept aktivnog kupca.

Čibuk 2 zvanično počeo sa radom: Novi vetropark kod Kovina proizvodiće struju za 178.800 domaćinstava

Ona je izrazila uverenje da će Srbija do kraja decenije premašiti tri gigavata kapaciteta solarnih i vetroelektrana.

Ministarka je naglasila da cilj države nije samo povećanje broja novih megavata, već razvoj održivog elektroenergetskog sistema u kojem novi projekti neće ugroziti sigurnost snabdevanja i stabilnost mreže.

Dodala je da novu fazu energetske tranzicije treba posmatrati kao razvoj čitavog sistema, zbog čega su, pored obnovljivih izvora energije, potrebna baterijska skladišta, reverzibilne hidroelektrane, fleksibilna proizvodnja, aktivni kupci i snažnije povezivanje sa regionalnim i evropskim tržištem električne energije.

Srbija dobija najveću solarnu elektranu: Projekat od 270 megavata spreman za gradnju, poznato kada stiže na mrežu

Srbija pred novim cenama gasa: UNA proverava koliko će koštati i šta je sa aranžmanom Gasproma