Struja će biti sve traženija, a jedan izvor energije postaje sve važniji: Šta čeka Srbiju do kraja decenije?

Prema Energetskoj strategiji, do kraja decenije udeo obnovljive energije u Srbiji treba da dostigne 45 odsto. "Međunarodna agencija za energetiku" upozorava da će do kraja sledeće godine doći do velikog i brzog globalnog rasta potražnje za strujom u čitavom svetu.

Direktorka Udruženja "Obnovljivi izvori energije Srbije" Danijela Isailović izjavila je za RTS da su solarna energija i energija vetra pokazale da su veliki saveznici tokom sušnih perioda, kao i da Evropa i naša zemlja teže ka nezaustavljivoj energetskoj tranziciji.

Vučić otkrio koliko gasa Srbija ima u rezervi: "Brinem veoma"

EPS sprema veliku promenu: U novi sistem ulaže 300 miliona dinara

U Evropi solarna energija je u ovom sušnom periodu ublažila  posledice smanjene proizvodnje u hidroelektranama i nuklearnim elektranama, ali samo tokom dana.

Isailović je rekla da je proizvodnja solarne energije u Evropi dostizala i do 25 odsto u pojedinim intervalima, pa se pokazalo da su solarna energija i energija vetra bili od najveće koristi tokom sušnog perioda.

"Kada je hidroenergija zakazala zbog niskog vodostaja Dunava, a nuklearne elektrane su gašene zbog problema sa vodom usled velikih vrućina, solarna energija i vetar pokazali su se kao najveći saveznici. Potreba za razvojem obnovljivih izvora energije sve je veća. To je i pitanje energetske stabilnosti i bezbednosti", navodi Isailovićeva.

Rafinerija u Pančevu povećava proizvodnju: Đedović Handanović poručuje da će goriva biti dovoljno u septembru

Ušteda tokom gasne krize

Prema njenim rečima, Evropska asocijacija za solarnu energiju, čiji je Srbija član, objavila je da je od početka gasne krize ušteda na nivou Evrope iznosila 30 milijardi evra zahvaljujući solarnoj energiji.

"Solarna energija i solarne elektrane su čiste tehnologije, kao i energija vetra, ali čitava Evropa radi na izgradnji masovnih kapaciteta za baterijsko skladištenje te energije. Plan je da do 2030. godine bude izgrađeno 200 gigavata baterijskih skladišta. To je veliko ubrzanje", kaže Isailovićeva.

Kada je reč o baterijskim skladištima, Isailovićeva napominje da još nemamo solarne elektrane priključene na prenosni sistem, iako postoje 55 zahteva elektromrežama za ukupno 2,2 gigavata projekata u razvoju za skladištenje energije.

Nova briga pred grejnu sezonu: U Hrvatskoj najavljuju skuplji gas, Evropa pod pritiskom

Dominacija Kine

Isailovića napominje, istovremeno, da u svetu Kina prednjači u korišćenju solarne energije i da je pretekla druge proizvođače, dok Evropa ide ka tome da dodatno poveća svoje kapacitete. Pojedine zemlje, poput Nemačke, Danske, Španije i Italije, već su daleko odmakle u razvoju obnovljivih izvora energije.

"Kina i dalje dominira u solarnoj energiji zbog jeftinih sirovina, jeftinije radne snage i nižih troškova proizvodnje, dok u oblasti energije vetra Evropa pokušava da se oslobodi kineske dominacije", navodi Isailovićeva.

"Energetska tranzicija je nezaustavljiva. Potrebna su velika ulaganja, digitalizacija mreže i razvoj baterijskih skladišta", zaključuje direktorka Udruženja "Obnovljivi izvori energije Srbije" Danijela Isailović.

Da li se toplotna pumpa zaista isplati? Detaljan primer uštede za kuću od 100 kvadrata

Profesor Lukić upozorava na novu energetsku neizvesnost: Od Ormuskog moreuza do Nemačke, problemi se gomilaju