Struja nije problem, ali jedan energent jeste: Stručnjaci upozoravaju šta Srbiju čeka tokom zime

Svetske naftne berze u blagom su padu - cena barela je oko 100 dolara. A globalna naftna kriza i suša, pogurale su potrošnju električne energije. Sigurnost snabdevanja Evrope zahteva ne samo veću proizvodnju, nego i ubrzan razvoj distributivne i prenosne mreže, što je i glavna tema Međunarodnog savetovanja CIRED na Kopaoniku.

CIRED je međunarodna organizacija za distribuciju električne energije, a Srbija je sa svojim nacionalnim komitetom jedna od 37 članica.

Tri sistema grejanja, tri potpuno različite računice: Koliko košta sezona za kuću od 100 kvadrata

Nova solarna elektrana niče kod Novog Bečeja: Investicija vredna više od 89 miliona dinara

Predsednik CIRED-a Srbija Zoran Simendić kaže za RTS da su za distribuciju električne energije kvarovi glavni problem i da oni najčešće prouzrokuju nestanak električne energije.

"Kvarovi su neizbežni u radu distributivne mreže, zbog toga se rade redovni remonti, koji su sada pri kraju. Proverava se zaštita, da bi se isključili oni delovi mreže koji su u kvaru", navodi Simendić.

Trenutno je u Elektrodistribuciji implementacija najsavremenije opreme za daljinsko upravljanje i nadzor, koji će omogućiti niz novih funkcija, na primer prebacivanje lakog opterećenja sa jedne trafostanice na drugu.

"Treba održavati napon i frekvenciju u stabilnim zakonskim granicama, to se radi pomoću uključivanja i isključivanja izvora električne energije", objašnjava Simendić.

"Ne očekujem probleme u distribuciji električne energije"

Kada je reč o izazovima tokom predstojeće zime, Simendić kaže da sve mora da funkcioniše i da ne očekuje probleme u distribuciji električne energije zato što gasa ima dovoljno.

"Ako ne bude gasa, one zgrade koje se greju na gas mogu doći u problem", kaže Simendić.

Ključna je i digitalizacija, ključno je uključivanje i sve više obnovljive energije.

U okviru savetovanja već je predstavljen akcioni plan za distributivne mreže Zapadnog Balkana, koji je uradila Energetska zajednica Evrope, sa sedištem u Beču, a koji obuhvata Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, Makedoniju i Srbiju.

Pelet poskupeo za 3.000 do 4.000 dinara po toni, kupci se upisuju na liste čekanja: Da li preti nestašica?

Glavni izazov cena gasa

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da su visoke temperature tokom leta izazvale povećanu potrošnju, dok je, sa druge strane, hidrologija bila jako slaba, naročito u našem regionu, ali i šire u Evropi.

"Hidrologija se i dalje nije značajno poboljšala. Sistem radi, naravno, nećemo imati nestašica. Dakle, što se tiče električne energije, biće električne energije, ali glavni izazov jeste upravo cena gasa", ističe Marković.

Visoka cena gasa, prema njegovim rečima, odraziće se na tržište električne energije, dok je uticaj cene nafte nešto manji jer nema toliko direktne korelacije.

"Što se tiče gasa, gas utiče preko gasnih elektrana. Dakle, ova cena gasa od 80 evra po megavat-satu direktno implicira cenu proizvodnje iz gasne elektrane na nekih 160 do 180 evra po megavat-satu", objašnjava Marković.

To su, dodaje, cene koje se već sada beleže u vršnim satima, jer su gasne elektrane upravo te vršne, marginalne elektrane koje zadovoljavaju tražnju u trenucima kada je potražnja za električnom energijom najveća.

Srbija ubrzava energetsku tranziciju: Do kraja 2030. godine 3,5 gigavata iz obnovljivih izvora

"Situacija sa dizelom je nategnuta"

Govoreći o snabdevanju dizelom, Marković kaže da Evropa zavisi od uvoza i da se kompletna tražnja za dizelom ne može zadovoljiti samo rafinerijskom preradom.

"Evropa je to pre 2022. uvozila iz Rusije, sada uvozi uglavnom sa Bliskog istoka. Mi znamo da imamo tamo problema, tako da je uvoz derivata otežan, i ta situacija možemo je nazvati nategnutom", navodi Marković.

Ističe da još nema nestašica u Evropi, ali da je potrošnja velika jer se dizel koristi i za transport i za poljoprivredu.

"Dizel se svakako više koristi, i dolazi lokalno, na pojedinim pumpama negde u Evropi, i do nestašice tog dizela", kaže Marković.

Navodi da je to slučaj sa Francuskom i da je predsednik Emanuel Makron reagovao i traži da se neke stvari popuste u Evropi kako bi se obezbedilo nesmetano snabdevanje dizelom.

"Dizel je trenutno, kotacije su preko 1.500 dolara po toni, tako da je jako visoka cena, i kažemo, situacija je nategnuta, još nema nestašica, videćemo šta će biti u budućnosti", zaključuje Marković.

Rešenje za NIS i dalje na čekanju: Vučić otkrio kako se prepliću interesi Rusije, SAD i Mađarske

Pred Srbijom energetska zima puna neizvesnosti: UNA proverava da li će snabdevanje biti stabilno i kakve cene očekujemo