Hoće li biti kupusa za zimnicu? Futoški proizvođači strahuju, suša uništava rod

Od kupusa koji se već tri nedelje nalazi na njivama u Futogu domaćini očekuju glavice za zimnicu, ali ove godine strahuju da će ih ekstremna vrućina i suša izneveriti. 

Rasad slabo napreduje, zemljište je suvo, a problem je dodatno pogoršan padom nivoa podzemnih voda - pojedini proizvođači sada vodu za navodnjavanje crpe sa čak sedam metara dubine.

Kolike su posledice toplotnog talasa? Stručnjak otkriva koje industrije su najugroženije

Opasnost još traje: U Srbiji 36.101 svinja eutanazirana zbog afričke kuge, virus u sedam opština

Povrtari iz Futoga, koji su nedavno rasadili kupus za jesenju proizvodnju, kažu da biljke zaostaju u razvoju i da postoji bojazan da do oktobra neće formirati dovoljno velike glavice. To bi moglo da se oseti upravo u periodu kada potražnja tradicionalno raste zbog pripreme zimnice, kiseljenja kupusa, sarme, podvarka i salata.

Dugogodišnji proizvođač autohtone sorte futoškog kupusa Miroljub Janković kaže da su uslovi za proizvodnju iz godine u godinu sve teži.

"Ranijih godina podzemna voda bila je na dubini od metar do dva, a danas agregati vodu crpe sa čak sedam metara. Ove sezone imamo slab pritisak u bunarima, što ranije nije bio slučaj. Agregati se muče da podignu vodu, a isti problem imaju i drugi povrtari u Futogu", kaže Janković.

Kako dodaje, proizvođači strahuju da bi, ukoliko se suša nastavi, mogli da ostanu bez vode za navodnjavanje. Visoke temperature posebno teško padaju kupusu. Najviše mu odgovaraju temperature između 15 i 18 stepeni, dok se na temperaturama iznad 30 do 35 stepeni njegov rast značajno usporava.

Agroekonomista upozorava: "Suša će smanjiti prinos kukuruza i do 40 odsto, Vojvodina najviše pogođena"

"Ako se period visokih temperatura i suše produži, posledice će biti manje i slabije formirane glavice, kao i niži prinos i kvalitet", kaže docent dr Đorđe Vojnović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, u velikom delu Vojvodine trenutno vlada umerena do ekstremna suša, zbog čega je navodnjavanje neophodno. Međutim, proizvođačima dodatni problem predstavlja nizak nivo podzemnih voda i sve slabija izdašnost bunara.

Ove godine problem nije samo suša

Janković ističe da je ovogodišnja sezona teža nego prethodna, ne samo za kupus već i za druge povrtarske kulture.

2Poslednjih deset godina svaka sezona je bila teška, ali je iz godine u godinu sve gore. Proizvodnja je sve skuplja, a zahteva ogroman fizički rad jer smo neprekidno na njivi i kontrolišemo sistem za navodnjavanje", navodi on.

Dodatni problem predstavlja i veoma suv vazduh.

"Prošle godine je takođe bilo sušno, ali je vlažnost vazduha bila između 60 i 70 odsto. Sada je svega oko 35 odsto. Futoški kupus navodnjavamo agregatom na dizel gorivo i rasprskivačima, pa troškovi proizvodnje stalno rastu, dok cena kupusa ne prati taj rast", kaže Janković.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kupus i kelj su prošle godine u Srbiji gajeni na 7.292 hektara, a proizvedeno je 174.570 tona, uz prosečan prinos od 23,9 tona po hektaru. Proizvođači navode da bi optimalan prinos mogao da bude oko 45 tona po hektaru, ali da je do njega sve teže doći zbog vremenskih uslova i rastućih troškova proizvodnje. Za sada ostaje da se vidi da li će temperature popustiti dovoljno rano da kupus nadoknadi zaostatak u rastu. Od toga bi mogla da zavisi i ovogodišnja ponuda povrća koje je nezaobilazno u pripremi zimske hrane u Srbiji, prenosi Dnevnik.

Da li ste pripremili ogrev za zimu? Cene sve veće, a tek će skočiti - prodavci upozoravaju da ne čekate jesen

Skok građevinskog sektora: Vrednost izvedenih radova porasla za 20,6 odsto