Kiša pala u pravo vreme za setvu pšenice: Ratari dobili važan savet stručnjaka

Kiša koja je pala u gotovo svim krajevima zemlje tokom vikenda dobro je došla je za ratare i sada je izvesnije da će pripreme za setvu pšenice moći da se obave na vreme. 

U Srbiji jesenja setva žita trebalo bi da se obavi u optimalnom roku od 5. do 25. oktobra, ali se taj period može pomerati i poslednjih godina vrlo često se to i čini u zavisnosti od vremenskih prilika, sorti i mehanizacije. 

Suša poremetila jesenju setvu u Srbiji: Kiša stigla u poslednji čas, ratari strahuju za useve

Zemlja tvrda kao kamen: Suša odlaže setvu u Srbiji, čeka se spas sa neba

Dugotrajna suša u toku leta bila je veliki problem za poljoprivredne proizvođače, a nedostatak vlage u zemljištu usporio je pripremu i setvu pojedinih kultura. Nastavak jesenjih radova u velikoj meri zavisiće od količine kiše u narednim danima, ističu stručnjaci. 

Setva uljane repice u prethodnom periodu nije mogla da se obavi bez minimalne količine padavina, zbog čega su mnogim ratarima izmakli rokovi za ovu kulturu.

Dr Milan Mirosavljević, rukovodilac Odeljenja za strna žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, kaže za „Politiku” da je situacija, što se tiče količine padavina na celoj teritoriji zemlje, bila dosta različita. 

Procenjuje se da je u toku proteklog vikenda palo između pet i 15 litara kiše u Vojvodini, kao i u okolini Beograda. Oko sedam do 15 na teritoriji Novog Sada, a prokvašeno je pet do 10 centimetara zemljišta.

Crne prognoze stručnjaka: "Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja"

Napominje da ukoliko poljoprivredni proizvođači imaju mogućnost za redukovanu obradu zemljišta uz upotrebu teških tanjirača i ukoliko na tom lokalitetu ima vlage, mogu da počnu s pretsetvenim pripremama.

"S druge strane, ako su padavine bile mnogo manje i nedovoljne, ne treba žuriti sa setvom", ističe Mirosavljević i dodaje da jedan od rezultata klimatskih promena jeste dosta toplija i blaža zima, tako da se optimalan rok za setvu pomerio s polovine oktobra na treću dekadu ovog meseca. Tolerantan je čak i početak novembra.

Proizvodnja pšenice u Srbiji ove godine iznosila je 3.966.000 tona - što je za 7,7 odsto više nego u 2025, pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku. Iz godine u godinu jesenji zasadi pšenice i ostalih ozimih kultura rastu jer poljoprivrednici zbog sve izraženijih klimatskih promena mogu da računaju na prihode od žita koje najmanje trpi posledice suše. Pretpostavljalo se da će tako biti i u ovoj sezoni, ali naš sagovornik ističe da se trenutno ne mogu dati preciznije procene.

Pad cena poljoprivrednih i ribarskih proizvoda: Najviše pojeftinilo žito i industrijsko bilje

"Očekivanja su bila da će biti posejane značajno veće površine pod pšenicom, posebno što je redukavana setva uljane repice zbog nepovoljnih vremenskih uslova, a bilo je i manje suncokreta i kukuruza. Međutim, to je sada još nejasno jer setva praktično nije ni počela", rekao je dr Milan Mirosavljević.

Dr Vladimir Aćin s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ranije je rekao da očekuje da će površine pod ozimim kulturama ostati stabilne, ali da će zbog rasta cena imputa i relativno niskih cena žitarica ulaganja biti smanjena. Odnosno da će se u većoj meri sejati nesertifikovano seme uz minimalnu primenu đubriva.

Kiša je stigla, ali posledice suše ostaju: Stručnjaci za UNU otkrivaju kako sačuvati budući rod

Jesenja tradicija na meti prevaranata: Kako proveriti da li je zimnica domaća?