Zemlja se osušila toliko da klasično oranje više nije moguće
Autor: Srđan Ristić
01.11.2026. 19:12
Podeli:
Pogledamo kroz prozor, vidimo kišu i hladno vreme i ne setimo se da su ovo prve konkretnije padavine u poslednja četiri meseca. Upravo su meseci bez ozbiljnije kiše u Vojvodini potpuno isušili zemlju i naterali ratare na prilagođavanje. Umesto klasičnog oranja, njive se ove jeseni spremaju tanjiračama.
Još jedna sušna godina u nizu ostavila je dubok trag u plodnom banatskom černozemu. Četiri meseca bez ozbiljnije kapi kiše značila su samo jedno – zemlja je postala tvrda poput betona, pa je klasično oranje i ove jeseni ustuknulo pred surovom realnošću i tanjiranjem.
"Tanjiračama spremamo za pšenicu, jer oranje ne bi mogli da izvedemo, kad bi ovo uzorali, ne bi je spremio niko više. I brže ide i ušteda je u nafti. Zemlja je skroz suva i ne bi moglo da se spremi, da se ore... Tanjiranje može samo pšenica, ječam i to, za zimu mora oranje, nema priče. Sledeći korak je setva, seme se sprema, deo semena sam kupio original", kaže nam Dragan Dulijan, ratar iz Perleza.
Da su promene drastične i da se celokupan sistem proizvodnje mora prilagođavati novim klimatskim uslovima, potvrđuju i stručnjaci. Usevi u Vojvodini pretrpeli su žestok udarac.
"Što se tiče južnog Banata nešto je bolja situacija bila... Međutim, ni ta količina padavina ne zadovoljava ni približno one količine koje su potrebne za vegetaciju. Severni Banat već od maja meseca nije imao ozbiljnije padavine, deficit vlage je izrazito veliki. Podzemne vode su negde na ko zna kojoj dubini, biljka nije mogla da koristi ni te zalihe ni te rezerve", navodi za UNU Željko Mihajlović iz Instituta za kukuruz "Zemun Polje".
U trci za boljim prinosom u sušnim godinama, ratari ne prepuštaju ništa slučaju. Dragan je jedan od retkih u Srbiji koji samostalno selektuje seme - specijalnom mašinom izduvava i odvaja loše zrno od kvalitetnog. Ali, svaka moderna tehnologija i ulazna stavka u poljoprivredi imaju svoju cenu.
"Najveće promene su vremenske promene i što ovo stvarno nema smisla - 20 dinara pšenica, 20 dinara kukuruz, plus ne rodi. Ova cena je od 2012. godine, a tad i sad... Da ne pričam o repro-materijalu, nafta, sve, inputi koliki su nam bili, pošto je bila mehanizacija. Mehanizacija non-stop skače, mi ne možemo da radimo ručno, moraš da kupiš traktor, moraš da kupiš tanjiraču", kaže Dulijan.
Odgovor na klimatske izazove zato sve više traži i sama nauka, prilagođavajući hibride novoj realnosti.
"Promene su malo je reći velike, to su ogromne promene. Obzirom na to da se trudimo da genetikom ispratimo sve ono što je aktuelno, nažalost najveća aktuelnost su klimatske nepogode. Pogotovo kod kukuruza smo morali drastično da radimo promene u smislu FAO grupa zrenja. Ako ranije uđe u period oplodnje, veće su šanse da će izbeći prvi junsko-julski toplotni udar", objašnjava Mihajlović.
Svaka godina u poljoprivredi priča je za sebe. Ipak, meteorološke najave koje tokom predstojeće jeseni i zime nagoveštavaju više padavina mogle bi da budu ključan saveznik ovim usevima i nagoveštaj stabilnije sezone koja je pred nama.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
