Narodna banka Srbije: Pad industrijske proizvodnje u avgustu zbog minusa u prerađivačkom sektoru

Industrijska proizvodnja u avgustu ove godine bila je niža za 0,5 odsto nego u istom mesecu prethodne godine, što je posledica pada proizvodnje u sektoru prerađivačke industrije od 1,8 odsto, dok su sektori rudarstva i energetike ostvarili rast od 6,7 odsto i 0,8 odsto, objavila je Narodna banka Srbije (NBS), pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku.

U okviru prerađivačke industrije, pad je zabeležen u 13 od 24 grane, najviše po osnovu niže proizvodnje metalnih proizvoda - minus 10,4 odsto i proizvoda od gume i plastike - minus 7,0 odsto, dok je proizvodnja motornih vozila i prikolica nastavila da raste i to za 12,5 odsto, uz blagi oporavak proizvodnje naftnih derivata.

Poljoprivreda pred velikom promenom: Sve više proizvođača se okreće biopreparatima, evo zašto

Velike razlike na srpskim pijacama: Zašto jedni spuštaju cene stoke, a drugi traže više?

Posmatrano u periodu januar-avgust ove godine, industrijska proizvodnja je ostvarila međugodišnji rast od 0,1 odsto, i on je vođen rastom sektora prerađivačke industrije i rudarstva, po 0,9 odsto međugodišnje, dok je u sektoru energetike pad iznosio 4,2 odsto.

Kada je reč o indikatorima uslužnih sektora, navodi se da je promet u trgovini na malo u avgustu ove u odnosu na isti mesec prethodne godine, realno porastao za 6,3 odsto, dok je realni rast u periodu januar–avgust iznosio 7,2 odsto međugodišnje.

Promet u turizmu u avgustu je nastavio da raste, pa je broj dolazaka turista u ovom mesecu bio veći za 7,9 odsto, a broj noćenja turista za 7,3 odsto nego u avgustu 2025. godine. 

Stigle nove cene na pijace u Srbiji: Šta je pojeftinilo, a za šta vam treba više novca?

U periodu januar–avgust 2026, ukupan broj dolazaka turista bio je veći za 6,5 odsto međugodišnje, a broj noćenja turista za 4,9 odsto.

Što se izvoza tiče, ističe se da je robni izvoz izražen u evrima u avgustu ostvario međugodišnji rast od 7,2 odsto, a robni uvoz od 5,8 odsto.

Ocenjuje se da je na rast robnog izvoza uticao rast izvoza prerađivačke industrije, rudarstva i poljoprivrednih proizvoda, dok je rastu robnog uvoza najviše doprineo veći uvoz sredstava za reprodukciju, a pozitivan doprinos potekao je i od uvoza sredstava za rad i potrošne robe.     

Posmatrano u periodu januar–avgust 2026, robni izvoz bio je veći za 8,8 odsto, a robni uvoz za 4,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Rod raste, ali zarada ga ne prati: Ratare čeka teška računica pred novu setvu

Hrana je novi izvozni adut Srbije: Bliski istok i Afrika čekaju domaće proizvode