Nemačka prepolovljava broj radnih viza za Balkan: Evo šta od 2027. godine čeka građane Srbije

Vlada Nemačke planira promenu pravila za uvoz radnika sa Zapadnog Balkana od 1. januara 2027. godine. Umesto dosadašnjih 50.000, broj viza mogao bi da bude prepolovljen na 25.000 godišnje.

Ista najava postojala je i prošle godine, nakon potpisivanja koalicionog sporazuma CDU/CSU i SPD-a. Prema trenutnim pravilima, Vlada Nemačke omogućava građanima Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije da rade u Nemačkoj ukoliko imaju ugovor o radu.

Koliko naših radnika radi za domaće građevinske firme u inostranstvu? Najviše ih je u ovoj evropskoj zemlji

Sve više Nepalaca radi na srpskim njivama: Satnica do 600 dinara, poljoprivrednici ih žele još više

Kao deo reformskog paketa od 34 tačke, CDU/CSU i SPD planiraju da od 1. januara 2027. godine prepolove broj izdatih viza, sa 50.000 na 25.000 godišnje.

Centralni savez nemačkog građevinarstva (ZDB) upozorava da bi takva odluka mogla da dovede do gubitka radnih mesta i ugrozi realizaciju brojnih infrastrukturnih projekata.

"Ovo bi bio težak udarac za građevinsku industriju. Blizu 30 odsto viza odlazi u građevinski sektor. Nijedna druga grana industrije ne koristi ovu regulativu u tolikoj meri", saopštio je Centralni savez nemačkog građevinarstva.

Vlada Nemačke smanjenje kvote pravda rastom nezaposlenosti u zemlji. Prema navodima Savezne agencije za zapošljavanje (BA), Pravilo za Zapadni Balkan odnosi se na gotovo sve vrste zaposlenja, čak i kada radnici nemaju formalne kvalifikacije. Izuzetak su regulisane profesije, poput lekara, za koje je prethodno potrebno priznati kvalifikacije.

Imate ugovor, ali ipak radite na crno? Evo kada papir ne znači da ste uredno prijavljeni

"Svaki sedmi građevinski radnik ima strani pasoš. Za građevinsku industriju, ova regulativa je najuspešniji model za regrutovanje radnika i stručnjaka iz trećih zemalja. Snažno upozoravamo na posledice prepolovljavanja kvote. Građevinska industrija bi do kraja godine mogla da izgubi 8.000 radnika", kaže Feliks Paklepa, generalni direktor ZDB-a.

Potražnja za vizama za Zapadni Balkan uglavnom je velika. Kvota za 2025. godinu bila je iscrpljena već krajem novembra, zbog čega su neke aplikacije morale da budu odbijene.

Prema navodima ZDB-a, Savezna agencija za zapošljavanje je prošle godine izdala čak 105.000 odobrenja, jer zbog dugog čekanja u viznim odeljenjima svako odobrenje ne mora da rezultira ulaskom u zemlju.

"Ova regulativa funkcioniše tačno onako kako kreatori politika zamišljaju legalnu migraciju. Svako ko dođe mora da ima ugovor o radu", rekao je Paklepa.

Plaćeni da dolaze na posao i gotovo ništa ne rade: Neobičan japanski model deli generacije

Prema Institutu za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB), 98 odsto imigranata je zaposleno. Blizu 58 odsto radi kao stručna radna snaga, specijalisti ili eksperti, iako to nije uslov za dolazak kroz ovaj program.

"Pravilo za Zapadni Balkan predstavlja useljavanje radi posla, a ne radi socijalne pomoći. Sami CDU/CSU i SPD uveli su ga 2016. godine. Ne bi trebalo sada da uništavaju sopstveni uspešan model", naglašava Paklepa, prenosi Kamatica.

Građevinska industrija poziva saveznu vladu da zadrži kvotu na najmanje 50.000 radnika godišnje, da digitalizuje i ubrza vizne procedure, kao i da razmotri mogućnost proširenja programa na druge zemlje porekla.

Koliko zaista vredi vaš stan? Zaboravite cene iz oglasa, evo kako da izračunate realnu vrednost nekretnine

Ako prodajete stan ili kuću, ovo nikako ne smete da zanemarite: Kupci zbog jedne stvari odmah odustaju