Od "crvenog zlata" do borbe za opstanak: Može li srpska malina da vrati stari sjaj?

Za nešto više od nedelju dana počinje berba maline. Stručnjači očekuju rod od oko 23.000 tona što je za trećinu više od prošlogodišnjih prinosa. Ipak, to je daleko ispod 100.000 tona maline koliko smo brali pre manje od deset godina. 

Glavne razloge za pad proizvodnje stručnjaci vide u spekulativnim otkupnim cenama, nekvalitetnom sadnom materijalu, nedostatku radne snage...

Cena maline ide u nebesa: Tržište pod pritiskom, da li Srbija ulazi u najskuplju sezonu do sada?

Crne prognoze za "crveno zlato": Srbiju ove godine čeka istorijski nizak prinos malina?

Uprkos brojnim izazovima, srpski proizvođači će ove godine u malinjake ući sa više radosti nego lane. Očekuje se rod dobrog kvaliteta a i prinosi će biti za 30, 40 odsto viši nego 2025. godine. I ove, kao i prethodnih godina u ovo doba već počinju  nagađanja o otkupnoj ceni.

S obzirom na to da se prošle sezone malina akontno plaćala 450 dinara, a na kraju berbe 600 dinara, pojedini proizvođači su izašli sa predviđanjima da bi ove godine bilo realno da otkupna akontna cena bude 550 dinara. Naruku im ide i činjenica da u hladnjačama nema značajnih količina prošlogodišnjeg roda.

Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak kaže da je za cenu maline najvažnije da se nađe balans između toga da se ne preplati ali i da se ne potplati. Iako smatra da su licitacije sa cenama kontraproduktivne i da izazivaju revolt kupaca, očekuje da će otkupna cena biti bolja od onoga što se najavljuje.

Šta sve utiče na cenu maline?

Na proizvođačku cenu maline ne utiče samo sve skuplje gorivo i đubrivo, već i radna snaga. Leposavić kaže da je dnevnica berača u Srbiji oko 50 evra dok je u Ukrajini i drugim konkurentskim zemljama upola niža.

Slatki biznis cveta: Evo gde se sve izvoze srpska čokolada, bombone i tradicionalni keksovi

Napominje da će ove godine potražnja za malinom na svetskom tržištu biti dobra ali da se ne treba oslanjati na informacije o tome šta se dešava u zemljama koje su nam glavni konkurenti.

"Što se tiče Poljaka, kao i Srbi, uvek manipulišu sa količinama.Tačno je da su imali velike probleme u primarnoj proizvodnji sa mrazom. Ali isto tako Poljaci dobar deo proizvodnje uvoze iz Ukrajine i prikazuju kao svoje količine, kao što smo mi nekada radili sa malinom iz Republike Srpske. U svakom slučaju smanjena je proizvodnja u svetu, ali su se pojavili i novi proizvođači, kao što su Meksiko, Belorusija, Kina, Kirgistan, Uzbekistan", rekao je Leposavić.

Nedostatak sertifikovanog sadnog materijala

Iako je Institut za voćarstvo u Čačku jedini u ovom delu Evrope započeo proizvodnju i distribuciju sertifikovanog sadnog materijala maline, te količine nisu dovoljne, smatra Leposavić, ekspert te naučno-istraživačke institucije.

"Nedostatak sertifikovanog sadnog materijala je višegodišnji problem. Tu nalaze priliku raznorazni uvoznici i neregistrovani rasadnici. Imamo uvoz i distribuciju zaraženog sadnog materijala.  Poslednjih godina smo uvozili iz Poljske sadni materijal koji nije imao karakteristike traženih sorata. Svet traži najkvalitetniju malinu a to su samo dve sorte - Vimalet i Miker. Počeli smo da uvozimo i neke druge sorte koje nemaju te karakteristike i to smo mešali u jednom periodu i dan danas mešamo sorte i to tržište neće da trpi. Sve to vodi degradaciji, odnosno smanjenju prinosa i gubljenju te neke sortne identičnosti", istakao je Leposavić.

Kako je srpska malina sa 60 pala na 30 odsto prisustva na nemačkom tržištu

Na pitanje mogu li primarni proizvođači da očekuju više od 600 dinara koliko se malina plaćala prošle godine na kraju berbe,  Leposavić kaže da je priča o cenama nezahvalna i da neodgovorni zahtevi i istupi pojedinaca stvaraju revolt. Navodi i primer iz 2022. godine kada smo izgubili neke od  stranih kupaca.

"Tada je bila izuzetno visoka cena maline a oni su tražili i preko toga. Tražili su hiljadu dinara. Dosta kupaca je iz revolta našlo neke druge linije snabdevanja. Pored toga, veliki problem je taj uvoz i reeksport maline. Imali smo skorih slučajeva povišenog kadmijuma. Imali smo viruse u  malini koja je reeksportovana iz Srbije", istakao je Leposavić.

Koliko maline zapravo imamo

Leposavić procenjuje da se malina u Srbiji gaji na oko 8-9.000 hektara što je oko tri puta manje od onoga što kažu zvanični podaci.

Najbogatiji nikada bogatiji: Imovina svetske elite blizu 100 biliona dolara

"To je pogubno i ne znam čemu služe ti podaci. Možda zbog povlačenja subvencija, zloupotreba i sličnih stvari. Tu je potrebno i reagovanje nadležnih inspekcija. Znači jednom da se utvrdi realno sa čime mi to raspolažemo", istakao je Leposavić, prenosi RTS.

Treba li uvozna malina da popunjava prostor u srpskim hladnjačama?

Iako smo poslednjih godina urušavali lidersku poziciju u svetskoj proizvodnji maline kada se radi o količini, Leposavić smatra da i dalje imamo lidersku poziciju u pogledu kvaliteta maline ali i u pogledu opremljenosti  rashladnim kapacitetima.

"Često se u poslednje vreme čuje i ta tvrdnja da je jedan od načina da bi se ti prerađivački kapaciteti održali, da se uvozi i da se kod nas prerađuje uvozna malina. To po mom mišljenju nije ispravno. Mi treba da insistiramo  na kvalitetu naše primarne proizvodnje jer mi i dalje imamo kvalitet i dobijamo bolju cenu od konkurencije", kaže Leposavić.

Stanovi na moru od 150.000 evra, primamljiv i Dubai: UNA proverava gde građani Srbije danas ulažu novac

Želite da kupite vikendicu na kredit? Evo zašto u Srbiji to nije moguće, neophodan ovaj dokument