Posetili smo vinograd Oglednog dobra Radmilovac: Najveća banka biljnih gena i mesto gde studenti stiču iskustvo

Teorija iz amfiteatra pretočena u praksu na terenu – tako izgleda svakodnevica studenata Poljoprivrednog fakulteta na Oglednom dobru Radmilovac kod Kaluđerice. 

Na deset hektara vinograda, koji ujedno predstavljaju i jednu od najvećih banaka biljnih gena u ovom delu Evrope, budući stručnjaci uče kako da stvore sorte otporne na sve surovije klimatske promene. 

Voćari imaju razloga za zadovoljstvo: Posetili smo "Radmilovac" i proverili kakvo je stanje u voćnjacima u toku berbe

Agroanalitičar Prostran: Obećavajuća poljoprivredna godina, očekivani prinos pšenice 3,8 miliona tona

Lagani pokreti makazama opisuju tradicionalnu julsku rezidbu vinograda. Posetili smo Radmilovac, mesto gde se spajaju tri ključna stuba domaće poljoprivrede.

"Ogledno dobro Radmilovac, inače ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna, služi za obuku studenata, za naučno-istraživački rad i treći sektor je proizvodnja. U toj proizvodnji imamo 10 hektara vinograda i tu imamo nekoliko desetina pa čak i 100 sorti, što čini ampelografsku kolekciju. To jest banku biljnih gena", objašnjava nam diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva na Oglednom dobru Radmilovac Nebojša Graić.

A u toj banci gena, studenti prolaze kroz sve faze – od zimske rezidbe do jesenje berbe. Upravo ta praksa ključna je za njihovo buduće zanimanje.

"Vrlo je važno da dođu, prođu kroz sve to što i teorijski uče, da nađu neku praktičnu stranu u svemu tome, da dožive, da bi znali sutra sve to da primene i eventualno negde da poboljšaju i možda nešto i unaprede", objašnjava za UNU saradnik u nastavi na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Andreja Preković.

Prostor za napredak i stvaranje nečeg novog krije se u samoj genetici čokota, koji su poređani u idelalno paralelne redove.

Ovo je laboratorija na otvorenom Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Ovde se ukrštaju različite sorte grožđa – jedna koja je otporna na sušu, sa drugom koja je otpornija na mraz; jedna koja je otpornija na biljne bolesti, sa drugom koja je otporna na plamenjaču. Tako se grade nove sorte koje su otpornije i koje nam daju sigurnu budućnost.

Da nauka na otvorenom može biti zanimljivija od sedenja u zatvorenom amfiteatru, potvrđuju nam i sami akademci koji danas obavljaju takozvane kombinovane mere zelene rezidbe.

"Trenutno skraćujemo vrhove lastara na oko 30 centimetara iznad poslednje žice i uvlačimo lastare koji vire", kaže studentkinja Vera Lakićević. 

"Lično bolje učim i lakše pamtim kad sam ovako u prirodi i na ličnom primeru mi pokažu kako i šta funkcioniše, nego da učim iz knjige", stava je student Vukašin Kareganović. 

Provlačenje lastara, zalamanje zaperaka i uklanjanje suvišnih delova biljke samo su uvod u ono najvažnije. Ova radna sezona na "Radmilovcu" svoj vrhunac doživeće na jesen, kada sa čokota krene berba plodova spremnih za novu generaciju vrhunskih domaćih vina. 

Vino postaje luksuz: Proizvodnja najniža u poslednjih 60 godina, a cene rekordne

Ovo je nova Toskana: Skriveni dragulj koji svaki ljubitelj vina mora da poseti bar jednom