Ovi zanati su najtraženiji u Srbiji: Plate idu i do 150.000 dinara, ali nema ko da radi

Iako su gradilišta u Srbiji konstantno u potrazi za radnicima, kvalifikovanih tesara, zidara i armirača ima sve manje.

Početne zarade za ova zanimanja već dostižu oko 150.000 dinara, a poslodavci često pokušavaju da ih angažuju još tokom druge godine školovanja. Ipak, interesovanje učenika za ove profile je veoma slabo.

Sindikati jasni: Prosečna plata od 1.000 evra nije realna slika, većina živi od 80.000 dinara

Zagreb probio granicu: Prosečna plata 1.703 evra, evo ko zarađuje najviše

U poslednjih nekoliko godina smerovi poput armirača, tesara, zidara i vodoinstalatera gotovo da se i ne upisuju u srednjim školama. Profesori navode da je jedan od glavnih razloga nedovoljna informisanost o prednostima koje ova zanimanja donose.

Zbog toga je u Građevinskoj školi Zvezdara ugašen smer za obrazovanje armirača, tesara i zidara, jer, kako ističe direktor škole Rade Zejak, broj zainteresovanih učenika stalno opada.

"Nažalost, odvano smo primetili da smer polako jenjava i nestaje. Deca nisu zainteresovana, a ni roditelji koji u želji da obezbede potomstvu što lakši život, decu usmeravaju da upisuju četvorogodišnje srednje škole i fakultete. To jeste lepa ideja, ali činjenica je da svi učenici nemaju ambicije o visokom obrazovanju. Izvestan procenat učenika upisuje i zanate, a činjenica da su građevinski zanati odlično plaćeni, a radno mesto obezbeđeno, itekako je značajna", kaže on.

On dodaje da postoji nada da će se u drugom upisnom krugu, kada deo osmaka promeni odluku, prijaviti veći broj učenika kako bi ovaj smer ponovo bio pokrenut.

"Taj rad jeste naporan, ali može se reći da su zarade poslednjih godina enormno skočile za ovu vrstu profila i to je, priznaćete, motivacija. Tako da, oni koji bi se odlučili da rade na tim poslovima, imali zaradu veću od 1.500 evra i to kao početnici, a više od 2.000 evra ukoliko imaju neko radno iskustvo", naglašava on.

Menja se iznos minimalca: Evo koliko će radnici dobiti u maju

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, poziva roditelje da se bolje informišu o mogućnostima koje nude stručne škole, jer njihova odluka ima veliki uticaj.

"Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete i potpuno je opravdano što želi da ono upiše gimnaziju, pa posle fakultet. Ali, nisu sva deca za gimnazije i to je sasvim u redu priznati. Toliko odobrih stručnih škola ima koje zaista donose dobar i siguran posao, odličnu zaradu, da prosto moram da posavetujem roditelje da razmisle o tome pred upis osmaka", kaže on.

Antić ističe da zanatlije relativno lako dolaze do posla i ostvaruju visoke zarade, ali da uprkos tome interesovanje učenika ostaje nisko.

"Nažalost, malo dece poslednjih godina upisuje zanatske škole. Mnoga odeljenja su se ugasila, a mnoga odeljenja se jedva formiraju jer se prijavi po svega nekoliko učenika. Deca sada upisuju 'popularna' zanimanja, ne žele da rade fizičke poslove, a i plaše se da će im se društvo smejati što su majstori i da zato neće moći da nađu devojku. Takođe, i roditelji ih savetuju da idu u menadžere ili trgovce, kažu im: Nećeš valjda ceo život da crnčiš'. A zaboravljaju koliko zanatlije dobro zarađuju."

Put do vrha nikad duži: Zašto kompanije danas biraju direktore u pedesetim i šezdesetim godinama?

Nova zlatna zanimanja u Srbiji: Ove stručnjake traže sve firme, a zarade rastu iz meseca u mesec