Stigle nove brojke o srpskoj poljoprivredi: Posledice suše mnogo ozbiljnije nego što se očekivalo, jedan usev posebno stradao

Preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju koliko je ekstremno sušno leto pogodilo poljoprivredu u Srbiji. Najveći pad prinosa zabeležen je kod soje, kukuruza, suncokreta i šećerne repe.

Prinos kukuruza ove godine iznosio je 5,1 tonu po hektaru, dok je u "normalnim" godinama iznad sedam tona. Suncokret je dao oko 2,4 tone po hektaru, naspram očekivanih oko tri tone.

Velike razlike na srpskim pijacama: Zašto jedni spuštaju cene stoke, a drugi traže više?

Poljoprivreda pred velikom promenom: Sve više proizvođača se okreće biopreparatima, evo zašto

Još lošija je situacija sa sojom i šećernom repom. Soja je imala prinos od svega 1,5 tona po hektaru, oko tonu manje od višegodišnjeg proseka, dok je šećerna repa sa 43,6 tona po hektaru zabeležila najlošiji rezultat od sušne 2007. godine.

Problem, međutim, nije samo u ovoj godini. Prema analizi Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, ovo je treće uzastopno ekstremno sušno leto u Srbiji. U periodu 2024–2026. prosečan prinos soje bio je 40 odsto manji nego u prethodnom petogodišnjem periodu, kukuruza 26 odsto, suncokreta 15, a šećerne repe 11 odsto.

Situacija je u pojedinim delovima zemlje još teža. Prema podacima savetodavnih službi i izveštajima sa terena, prinos kukuruza u severnom Banatu pao je ispod jedne tone po hektaru, dok se u okolini Rume i Iriga kreće oko polovine nacionalnog proseka.

Suša je ove godine pogodila veliki deo Evrope, ali su posledice po Srbiju, prema analizi, teže nego u zemljama EU. Prinos kukuruza bio je 23 odsto, suncokreta 25 odsto, soje 35 odsto, a šećerne repe čak 40 odsto ispod proseka EU.

Sat rada na njivi 500 dinara: Paprika tražena, porudžbine stižu, ali nema ko da je bere

Dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ukazuje za portal Klima101 da problem nije samo u vremenskim uslovima, već i u tome koliko je domaća poljoprivreda spremna da im se prilagodi.

Ukoliko se struktura poljoprivredne proizvodnje ne promeni, do sredine veka čak 98 odsto ratarske proizvodnje u Srbiji moglo bi da bude pod visokim rizikom od suše.

Kao ključne mere izdvajaju se efikasnije navodnjavanje, izbor kultura i hibrida prilagođenih lokalnom riziku, diverzifikacija proizvodnje, bolje praćenje i rano upozoravanje na ekstremne vremenske uslove, kao i ulaganje u kvalitet zemljišta i njegovo zadržavanje vode.

Autorka analize smatra da bi, dok se ne uspostave dugoročniji mehanizmi prilagođavanja, trebalo razmotriti i formiranje posebnog državnog fonda za brzu isplatu štete od suše.

Hrana je novi izvozni adut Srbije: Bliski istok i Afrika čekaju domaće proizvode

Rod raste, ali zarada ga ne prati: Ratare čeka teška računica pred novu setvu