UNA među malinarima u Arilju: Berba "crvenog zlata" Srbije počela, a računica sve teža
Berači su od rane zore među crvenim plodovima
Autor: Andrea Radovanović
25.06.2026. 21:00
Podeli:
Ključni dani za Zapadnu Srbiju - počela je berba jednog od najvažnijeg domaćeg izvoznog artikla, ali i proizvoda oko kojeg se gotovo svake sezone vode teški pregovori. Malina, od jutra do mraka, uveliko zadaje posao proizvođačima i beračima u okolini Arilja kojima od naredne dve-tri nedelje zavisi cela godina.
Selo Trešnjevica, na oko 700 metara nadmorske visine, srce je ariljskog malinarstva. U kraju koji, bukvalno, miriše na malinu, ovih dana radi se najvažniji posao. Berači su već od rane zore među crvenim plodovima, a da bi napunili gajbice - savijaju se, ustaju i tako u krug, sve do večeri.
"Mora i da se kleči i stojeći što se kaže, i važno je da bude roze boje", kaže nam sezonska radnica iz Bora Dragana Živić.
"Stvarno je teško, stvarno je naporno, vrućina oko 35 stepeni, stvarno nije lako, ali mora da se radi. Da je lako, došao bi svako", rekao je sezonski radnik iz Jelašnice Đufa Alijević.
Ali, odustajanja nema jer je malina ovde mnogo više od voća. Porodica Lukić uzgaja je na skoro dva hektara. Za njih je malina porodična tradicija, način života i glavni izvor prihoda, mada sve neizvesniji.
"Veliko je ulaganje dovesti do ovoga svega, do berbe i sve obezbediti i hranu i uslove i obezbediti novac da platiš te ljude koji su došli i ispoštovati ih da bi došli i sledeće godine. Ali, ako se desi neka elementarna nepogoda, oni izgubiše dnevnicu, a mi izgubismo čitav rod", kaže za UNU proizvođač Radovan Lukić.
Da bi malinu imao ko da bere, proizvođači, uz smeštaj i hranu, daju sve veće dnevnice. Za 6.000 dinara na kraju dana u Lukićeve malinjake došlo je dvadesetak sezonskih radnika i to iz svih krajeva zemlje. Najviše ih je s juga.
"Kad je lepa atmosfera, kad je gostoprimstvo okej, uslovi rada, podnošljivo je. Prođe čas, imamo doručak, imamo kafu, imamo opet ručak, kasnije, večeru i tako, prođe dan, samo dobra volja. Sve zavisi, u kom delu bereš, negde ih ima malo više, negde manje, 15-20 minuta po gajbici, sve zavisi", kaže nam sezonska radnica iz Boljevca Biljana Katanić.
I dok radnici, iako sa mnogo znoja, odlaze na spavanje sa uvek istom zaradom u džepu, malinare svakog jutra budi sve komplikovanija računica zbog koje se nadaju većoj otkupnoj ceni.
"Za sad je za 30 odsto jeftinija nego prošle godine, ali dnevnice, troškovi, hrana, hemija i sve, sve je za 30 odsto otišlo gore, nafta i to. Cena je kažu akutna, ali još uvek stoji 380 dinara sa PDV-om, to je oko 400 dinara, za nas je to malo, ako ne pređe bar 550. Možda, kažem, rod bude jači nego prošle godine, ali nama zarada neće biti veća sigurno", objašnjava Lukić.
Problem su i hladnjačari koji diktiraju uslove i tako utiču na proizvodnju. Zato su, u prestonici maline, svi mahom saglasni, da posle više od šest decenija proizvodnje, crveno zlato Srbije sve slabije sija.
Koliko god da je slatka onda kada se proba, oni koji su ovde po čitav dan i pod jakim suncem, kažu, da je malina najslađa onda kada od nje može dobro da se zaradi, bilo da se bere ili proizvodi.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
