Unapređena digitalna platforma za zaštitu prirode Terenska

Zvanična digitalna platforma Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Terenska, koja se sastoji od mobilne aplikacije i veb-portala, namenjena je prikupljanju, skladištenju i obradi terenskih podataka o vrstama i tipovima staništa. Najnovija verzija platforme značajno olakšava rad na terenu i doprinosi većoj brzini i boljem kvalitetu praćenja promena u biodiverzitetu. Istovremeno, omogućava prikupljanje detaljnih i specifičnih podataka o močvarnim staništima, što je od ključnog značaja za sistematsko praćenje i očuvanje ovih posebno osetljivih ekosistema.

Viši naučni saradnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Ivan Medenica, ističe da pomoću ove platforme Zavod prelazi sa fragmentiranih, papirnih i neujednačenih terenskih beležaka na jedinstven digitalni sistem koji podatke čini blagovremenim, proverljivim i direktno upotrebljivim u oblasti zaštite prirode.

„Terenska je ključna jer obezbeđuje standardizaciju poput jedinstvenih šifarnika vrsta, staništa i atributa, kao georeferencirane, odmah upotrebljive podatke za GIS analize i nacionalne, kao i međunarodne izveštaje. Ona omogućava centralizovano upravljanje velikim obimom terenskih podataka sa više programa i projekata”, kaže Medenica.

Dušan Gvozdenović, programer firme koja održava i ažurira aplikaciju Terenska kaže kako je taj proces sada automatizovan.

„Mobilna aplikacija bila je preopterećena kompleksnim formularom za vrste, što je usporavalo rad na terenu. Nedostajala je podrška za specifične podatke o vlažnim staništima prema Ramsar konvenciji, što je bilo ključno za ovaj projekat”, kaže Gvozdenović.

Gvozdenović objašnjava kako modernizovani sistem utiče na brže i kvalitetnije praćenje.

„Kroz automatizovanu obradu podataka i automatsko kreiranje mapa tokom noći, imamo uvid u promene na terenu gotovo u realnom vremenu. To omogućava mnogo brže reagovanje na potencijalne probleme, kao što su rano otkrivanje širenja invazivnih vrsta ili signaliziranje degradacije staništa, jer se promene u nalazima odmah vizualizuju“, kaže Gvozdenović.

Pored toga, kvalitet i konzistentnost podataka obezbeđuju se kombinacijom automatizovanih kontrola i stručne validacije. Osim što olakšava rad naučnicima i istraživačima, unapređena Terenska i informacioni sistem čine tehničku osnovu da Srbija sprovodi obaveze iz međunarodnih konvencija i evropskih direktiva.

„Ključni doprinosi unapređenja odnose se na nacionalni monitoring i izveštavanje po vrstama i staništima na osnovu standardizovanih formulara, definisanje i verifikaciju Emerald i buduće Natura 2000 mreže, kroz podatke o koncentraciji prioritetnih vrsta i staništa, stanju očuvanosti i pritiscima, usklađenost sa EU standardima u planiranju i proceni uticaja, jer podaci iz Terenske postaju osnova za prostorne analize, kao i transparentnost kroz centralizovano čuvanje i mogućnost naknadne revizije procena, kaže Medenica.

Terenska je zamišljena kao dugoročna platforma, čiji se dalji razvoj fokusira na stabilizaciju postojećih funkcionalnosti, njihovu integraciju i proširenje na nove tematske oblasti. U tom kontekstu, Gvozdenović ističe da je sistem dizajniran kao modularna platforma koja omogućava jednostavno dodavanje novih funkcionalnosti.

„Postoji mogućnost da se integrišu planovi upravljanja zaštićenim područjima, monitoring izveštaji i druga dokumentacija, ali to zavisi od Ministarstva za zaštitu životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Radi se na integraciji podataka sa sistemom nadležnog ministarstva. Integracija sa drugim sistemima, koja je već u toku osiguraće da podaci o biodiverzitetu postanu neizostavan deo planiranja i upravljanja resursima u Srbiji“, zaključuje Gvozdenović.

Tekst je nastao u okviru kampanje „Ovo nije samo bara“, koja se sprovodi uz finansijsku podršku Švedske, odnosno Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.