Automehaničar zarađuje kao programer u Srbiji: Diploma više nije garant visoke zarade

Ove godine je oko 20 odsto više budućih srednjoškolaca upisalo srednje stručne škole nego prošle godine. Ponovo ima zainteresovanih za građevinsku, kožarsku, poljoprivrednu, mašinsku, brodarsku struku. 

Šta je razlog, dobra zarada ili siguran posao?

UNA analiza: Zašto su stručne škole sve češći izbor osmaka i koliko je zaživelo dualno obrazovanje?

Upis učenika u srednje škole sutra i prekosutra: U prvom krugu raspoređeno 57.628 đaka

Što više obrazovanje, to je viši status, što je viši status - to je veća plata. Tako je nekad bilo. Danas, fakultetska diploma nije garant za dobru zaradu. Kao da se krug zatvorio i završio na onoj staroj: 

"Bez alata nema zanata".

Rasprave o tome da li više zarađuju zanatlije ili visokoobrazovani stručnjaci sve češće se rasplamsavaju i u medijima i na društvenim mrežama.

Sa rukama umazanim motornim uljem - Nenad Živojinović, vlasnik automehaničarske radionice, često je pod haubom automobila. 

Iako meteorolozi kažu da je napolju vruće, pod haubom temperatura je još viša. 

Njegovo radno vreme nije lako definisati. Radi ponekad osam, a ponekad i po 14 sati dnevno.

"Od ovog zanata može da se zaradi dovoljno za pristojan, normalan život", kaže Živojinović za RTS.

Kakva je zarada automehaničara?

Prosečna zarada automehaničara je od 70.000 do skoro 200.000 dinara. Zavisi od toga da li radite za nekoga ili ste sam svoj gazda, koliko na poslu provedete vremena, kao i da li ste majstor na dobrom glasu.

Nenad kaže da dobar majstor zanat prvo uči u školi i paralelno s tim ide na praksu i tamo se dopunjuje.

"Tu se stiče iskustvo, a u školi se stiče osnovno znanje", navodi Živojinović.

Deset najboljih zemalja u kojima se ne radi mnogo: Plata je odlična

Kada odemo kod automehaničara, većina nas se hvata za glavu zbog novca koji moramo da ostavimo. Automehaničari, pak, kažu da bi te cene trebalo da budu i više.

"Iz mog ugla, veće je ulaganje i vreme i trud, nego što je finansijska dobit. Realno bi bilo da se cene još malo koriguju za neke specifične kvarove", kaže Živojinović.

Plate programera manje su nego što mnogi misle 

Okruženje onih koji ne prljaju ruke, ali su u stalnoj borbi na sastancima, među kodovima i kratkim rokovima.

"Svi ti celokupni sastanci, gde smo nekih dana zaglavili po pet, šest sati dnevno i to te dosta mentalno iscrpi i nisi čak posle toga sposoban da kucaš kod i nisi toliko produktivan. Nekoliko sati sastanaka ne umanjuje moj rad, to samo smanjuje moje vreme za koje moram da postignem taj rad koji već unapred predviđen", kaže Pavle Đurđić, programer.

Programeri su već godinama među najplaćenijima u Srbiji. Njihove plate, ipak, manje su nego što mnogi misle.

"Za 2024. za inženjere,  junior sa dve godine iskustva, medijana je 1.200 evra, za mediora sa četiri godine iskustva 2.000, a za seniora sa osam godina iskustva je 3.000 evra. To su plate zasnovane na anonimnim anketama koje su sprovodili ljudi sa fišing bukera", kaže Đurđić.

I automehaničari i programeri često ostaju na poslu prekovremeno. Za one koji imaju svoje radionice kaže se da znaju za šta rade - za sebe. Za programere kažu - plaćen im je prekovremeni rad. Znači li to da se do dobrih zarada može stići samo ako se radi više od osam sati dnevno?

"U momentu kad ti završiš fakultet - okej, dobio si to akademsko obrazovanje, stekao si neku širinu, ali industrija je malo drugačija priča zato što mnogo tehnologija postoji, mnogo stvari koje treba da se znaju", kaže Đurđić.

I mnoge zanatlije i visokoobrazovani stručnjaci na kraju meseca vide lepe cifre na svom računu. Ipak, cena novca nije mala. Jedni je plaćaju fizičkim radom, a drugi visokim nivoom stresa.

A šta biste vi radije radili?

Plate programera veće od 280.000 dinara: Jedna profesija ima manje od 55.000 dinara mesečno

Još jedno zanimanje koje polako odlazi u istoriju: Poslednji ulični čistač cipela za UNU objašnjava kako izgleda ovaj zanat