Biramo profesiju srcem ili novčanikom: Kuvari poput programera, za maturante preporuka zanati

Maturanti ovih dana biraju fakultete i pred njima je izbor da li da upišu ono što vole, ono što se traži ili profesiju od koje će moći sutra da žive. 

Tržište rada se menja brže nego ranije. Traže se veštine, a ne samo diplome. Veštačka inteligencija može da zameni gotovo svaku profesiju. Postavlja se pitanje koji fakulteti vode ka sigurnijem poslu, a šta ne treba upisivati ako želite da radite u struci.

Istraživanje: Oko 60 odsto zaposlenih u Srbiji planira promenu posla u narednih godinu dana

Mini penzije sve popularnije: Ako imate "rupu" u stažu ovo morate da znate

Profesorka prvog univerziteta u svetu za veštačku inteligenciju (VI) u Abu Dabiju Nataša Pržulj smatra da maturanti pri izboru zanimanja treba da se "vode srcem", jer su potrebni posvećenost, požrtvovanost i istrajnost, bez obzira da li je reč o zanatu ili upisu fakulteta.

"Filozofski, najidealnije je da se dobro živi od onoga što se voli. Veštačka inteligencija nam zapravo daje mogućnost da se bavimo onim što volimo, ali i da je uključimo. Istoričar, na primer, ne mora da razume fiziku ili matematiku, već da zna alate veštačke inteligencije da bi napisao esej ili pretražio literaturu", objašnjava Pržulj za RTS.

Prema njenim rečima, bez diplome u današnjem svetu ne može se mnogo, kao i da je njen cilj da pokaže da ona svedoči o istrajnosti, sposobnosti da se ispune dugoročni projekti i snalažljivosti u akademskoj i društvenoj sredini. Naglašava, takođe, da su matematika, statistika i algoritmi fundamentalne nauke.

"Stručno znanje se menja mnogo brže nego ranije, ali fakultet daje dubinu da ne bismo bili svašta, odnosno da sve znamo površno, a da ništa zaista ne znamo da uradimo. Moramo da odemo u dubinu, ali i da imamo širinu kako bismo mogli da navigiramo svetom koji se brzo menja", naglašava profesorka.

Kombinacija diplome i veština

Miloš Turinski iz Infostuda slaže se sa profesorkom Pržulj da je zanimanje potrebno "birati srcem", u kombinaciji sa veštinama i znanjima neophodnim da bi se tim poslom mogli baviti i da bi on bio perspektivan na tržištu rada.

S druge strane, kaže da je danas najveća potražnja na tržištu za tehničkim usmerenjima i zanatima, dok su do 2022. godine najviše traženi bili IT stručnjaci. 

"Zanati u nižekvalifikovanim profesijama se traže u najvećoj meri. Zbog uticaja roditelja, koji su potcenjivali vrednost zanata, sada nam takvi kadrovi nedostaju", navodi Turinski.

Dodaje, takođe, da, na primer, nedostaju kuvari, a plate su im takve da mogu da stanu "rame uz rame" sa programerima. Turinski predviđa da će tehničke nauke i dalje imati primat na tržištu rada, ali da diploma više neće moći da nas fiksira za samo jednu struku.

"Veštine koje stičete sa strane su važne, jer diploma više nije presudna na tržištu, već kombinacija diplome i veština. I dalje ne bih odustajao od IT-a, iako je došlo do optimizacije tržišta, a elektrotehničari i mašinski inženjeri i dalje su traženi kada je reč o visokom obrazovanju", zaključuje Turinski.

Vojska Srbije raspisala konkurse: Prijem profesionalnih vojnika u tenkovske jedinice

Plate idu i do 3.000 evra: U Srbiji cveta posao za koji nije potreban fakultet, ali malo ko može da ga izdrži

Sve manje profesionalnih upravnika zgrada: Mogu da zarade prosečnu platu, ali uz zahtevan rad