Izgaranje na poslu postaje profesionalna bolest broj jedan: Šta donosi nova odluka Evropskog parlamenta i gde je tu Srbija?

Evropski parlament podržao je inicijativu da se sindrom izgaranja - burnaut i druga psihosocijalna oboljenja povezana s radom priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije. Trenutno većina zemalja članica EU sindrom sagorevanja i druga psihosocijalna stanja klasifikuje kao bolesti povezane s radom, a ne kao profesionalna oboljenja. 

Njihovo formalno priznavanje kao profesionalnih bolesti moglo bi da omogući bolji pristup zdravstvenoj zaštiti i naknadama za radnike koji su zbog tih stanja izgubili radnu sposobnost. Ukoliko bi se ovaj zakon usvojio, poslodavci bi bili primorani da redovno procenjuju stres, odnosno sagorevanje na poslu i druge psihosocijalne rizike na radu.

Zaposleni u Srbiji strahuju da će ih veštačka inteligencija dovesti do otkaza: UNA proverava koje profesije su najugroženije

Čeka nas generacija bez posla? Svetska banka iznela prognozu koja zabrinjava

Istraživanje pod nazivom „Šta to rade uspešne kompanije u Srbiji”, sprovedeno u junu mesecu, među više od 3.500 zaposlenih i oko 750 donosilaca odluka u kompanijama, otkrilo je da čak 61 odsto zaposlenih strahuje od sindroma sagorevanja. Posebno zabrinjava podatak da svega 12 odsto zaposlenih kaže da naiđe na razumevanje i konkretnu podršku kada kažu da su preopterećeni, pod stresom i da im treba pomoć. Svega trećina njih ocenjuje da ima razumevanje nadređenih, ali dodaje da ne postoje mehanizmi podrške.

U strahu od posledica četvrtina zaposlenih o ovom problemu i ne priča. Nisu za pohvalu ni odgovori na pitanje kako menadžeri utiču na zaposlene - skoro polovina ispitanika kaže da im oni povećavaju stres, dok na 42 procenta zaposlenih nadređeni nemaju uticaj. Svega 11 zaposlenih kaže da im nadređeni snižavaju stres. 

Opominje i činjenica da svega trećina zaposlenih sadašnji tempo rada smatra održivim - naspram njih je čak 61 odsto radnika koji poručuju da će ovakvim tempom u naredne dve godine sagoreti, prenosi Politika.

Veliko istraživanje Infostuda: Sedam od deset zaposlenih u Srbiji ima strah od gubitka posla

Na pitanje da li poslodavci u našoj zemlji dovoljno razmišljaju o dobrobiti svojih zaposlenih, članica Izvršnog odbora Društva psihologa Srbije, suosnivač platforme za praćenje motivacije zaposlenih „Motiva metriks” i psiholog Radojka Šolak kaže da podatak od svega 12 odsto zaposlenih koji navode da od menadžmenta dobijaju razumevanje i pomoć kada su preopterećeni, dok značajan procenat njih stres skriva ili ga doživljava kao nešto što će biti protumačeno kao slabost, govori da problem nije samo u nedostatku pojedinačnih programa podrške, već i u kulturi organizacija u Srbiji.

„Briga o dobrobiti zaposlenih počinje mnogo pre psihološkog savetovanja, aplikacije za meditaciju ili obeležavanja Dana mentalnog zdravlja. Ona se vidi u tome da li organizacije podržavaju bazične psihološke potrebe zaposlenih za autonomijom, kompetencijom i povezanošću, koje su ključne za njihovo optimalno funkcionisanje i dobrobit. Zato je važno da se poslodavci u Srbiji pomere od pitanja 'šta možemo da ponudimo zaposlenima?' ka pitanju 'kakve uslove za rad i kakvu kulturu zapravo stvaramo?'

Na osnovu rezultata ovog istraživanja stiče se utisak da poslodavci ne brinu mnogo o zdravlju zaposlenih, a posledice te nebrige prvo se vide na samim zaposlenima. Naime, dugotrajna izloženost visokim zahtevima uz nedostatak podrške troši psihološke resurse i može dovesti do hroničnog stresa, iscrpljenosti i sagorevanja, ali i pada zadovoljstva, motivacije i angažovanosti. Dugoročno, takvo radno iskustvo može ugroziti i njihovo zdravlje i kvalitet svakodnevnog funkcionisanja. Deo tih posledica ne vidi se odmah, zbog čega organizacije često reaguju tek kada se problem odrazi na poslovne rezultate”, ističe Šolak.

Sporazumni raskid radnog odnosa krije zamke: Evo koja prava zaposleni gube njegovim potpisivanjem

Ona podseća da je balans između posla i privatnog života jedna od glavnih mera prevencije sindroma sagorevanja i dodaje da savremena istraživanja govore da od menadžera u velikoj meri zavisi mentalno zdravlje i blagostanje zaposlenih.  

„Način na koji rukovodilac postavlja očekivanja daje povratnu informaciju, uključuje zaposlene u odlučivanje i pruža podršku može značajno uticati na to da li će se zaposleni sa stresom lakše nositi ili će on biti dodatno pojačan. Zato je važno istaći i činjenicu da u Srbiji imamo kompanije koje ozbiljno pristupaju brizi o mentalnom zdravlju zaposlenih, a već 20 njih uključeno je u program Društva psihologa Srbije ’Lideri mentalnog zdravlja’, koji doprinosi da se ova tema sistemski uvede u organizacije i da se osnaže oni koji imaju važnu ulogu u kreiranju zdravog radnog okruženja”, zaključuje psiholog Radojka Šolak.

Ko danas najlakše može da nađe posao u Srbiji? Direktor NSZ izdvojio zanimanja koja se posebno traže

Tržište rada doživljava transformaciju: Uz AI alate, kritičko razmišljanje postaje ključno