Zavisnost od nemačkog tržišta: Profesor Savić o rizicima stranih investicija u Srbiji

Bauk kruži Evropom, bauk deindustrijalizacije Nemačke. Ta reč se svuda u toj zemlji može čuti, i od političara, i od ekonomista, i od privrednika.

Carine, visoki troškovi proizvodnje i geopolitičke datosti menjaju njen industrijski pejzaž. Sve više kompanija premešta proizvodnju u inostranstvo. Koliko kriza ima uticaja na poslovanje nemačkih firmi u Srbiji?

Zašto je gorivo u Nemačkoj mnogo skuplje nego u ostatku EU? Političari krive naftne kompanije

Nemačka sprema "Plan B": Ekonomski pritisak na SAD zbog Trampovih pretnji

"Nažalost, ima jako veliki uticaj", ocenio je za RTS profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić, ali je napomenuo da je stanje za sad još uvek podnošljivo.

"Nema, ili barem ja ne znam, nema mnogo fabrika koje su napustile Srbiju, nemačkih fabrika. Verovatno ima fabrika koje su smanjile svoj obim proizvodnje", smatra Savić.

Jedan deo srpske industrije, kako je opisao, po sistemu kapilarnih sudova direktno je zavisan od nemačke industrije.

"Ako nemačka fabrika radi, radi i srpska fabrika, odnosno nemačka fabrika u Srbiji ili neka druga srpska fabrika koja je praktično deo tih lanaca snabdevanja", objasnio je Savić.

To što se Srbija dobro pozicionirala kada je u pitanju snabdevanje nemačkog biznisa, prema Savićevoj oceni, nikako ne znači da će nas to zaštititi od eventualnog povlačenja firmi.

"Mislim da su sve te fabrike koje rade za nemačke ili uopšte druge fabrike iz Evrope praktično na vetrometini. Da mogu sami da proizvedu proizvode, oni bi to radili", objasnio je Savić.

Navodi da je Nemačka decenijama najvažniji spoljnotrgovinski partner, da su njihove fabrike otvorene u Srbiji, ali da je kriza u toj zemlji duboka.

"Ona nije samo u krizi zbog toga što je ceo svet u krizi, nego što je taj model razvoja koji su oni primenjivali zapravo u najvećoj meri ugrožen modelom razvoja kineske privrede", smatra Savić, ali dodaje kao uzrok krize i nesmotrenu politiku vezanu za američke sankcije, ali pre svega za odricanje od jeftinih ruskih energenata posle početka rata u Ukrajini.

Država daje do tri miliona dinara bespovratno: Ko može da konkuriše i do kada?

Nemačka vapi za radnicima: Mesari najtraženiji, fali i 16.000 električara, demografija gasi radna mesta