Gudurić za "X&O's CHAT" na UNA TV: "Roditelji nisu hteli da me puste samog, bili smo podstanari, mama napustila sve"

Dugogodišnji srpski reprezentativac, osvajač Evrolige sa Fenerbahčeom i ljubimac navijača, Marko Gudurić bio je gost podkasta "X&O's CHAT" kod Edina Avdića, koji se emituje na UNA televiziji. 

Tom prilikom je srpski košarkaš pričao o svojim počecima, napornim treninzima, porazima, pobedama, ali i o velikim uspesima koje je ostvario, kao reprezentativac, ali i kao lider klubova za koje je igrao.

Emotivan oproštaj kapitena Fenera od Gudurića: "Mi ćemo uvek biti tvoj oslonac"

Pešić odredio konačan spisak od 12 košarkaša za Evrobasket

Gudurić je jedan od Pešićevih "Orlova" koji će pokušati da donese Srbiji zlatnu medalju na predstojećem Evropskom prvenstvu. Iskustvom, sjajnim košarkaškim i ljudskim sposobnostima, Gudurić je izrastao u jednog od lidera kako srpske reprezentacije tako i turskog Fenerbahčea koji je ovog leta napustio.

U podkastu,  "X&O's CHAT" na UNA televiziji, Gudurić je ispričao životnu priču koju je malo ko znao. Iskusni bek je rođen u Priboju, gde je odrastao, ali i napravio prve košarkaške korake. Talenat i sposobnost su bili presudni pa je sjajni bek morao još kao dečak da napusti rodni grad i preseli se u Beograd.

Kao presudan faktor, za sjajnu košarkašku karijeru, Gururić ističe porodicu, roditelje koji su sve žrtvovali kako bi on ostvario svoje snove. 

Italijan "pecnuo" Srbiju: "Svi će reći da su najbolji u Evropi, ali ima tu još timova"

Košarku je počeo da trenira u svom rodnom gradu i Košarkaškom klubu "Priboj", ali 2010. godine morao je da se preseli za Beograd, a kao kadet je u redovima Partizana proveo jednu sezonu.

"To ističem često, ovako kada pričam sa roditeljima koji imaju decu i sa svojim prijateljima, kada me pitaju za neki savet. Stvarno pominjem svoju porodicu često i koliko je meni značila ta podrška, koja je mnogo važna. U momentu kada je trebalo da idemo iz Priboja, nisu hteli da me puste samog da dođem u Beograd, u veliki grad, postoji taj neki strah kod roditelja opravdano. Ostavili su poslove svoje u Priboju, došli su sa mnom, bili smo podstanari sigurno pet, šest godina. Tata je imao neku firmu radio je, ali mama je napustila sve, bila je sa nama, tu je bio i moj brat mlađi. Jedna mašina, druga mašina, doručak, ručak, večera, po ceo dan", ističe Gudurić i ne krije divljenje i zahvalnost zbog velike žrtve koje su podneli njegovi roditelji:

"To sam gledao i hvala Bogu što sam imao tu neku svest, da cenim to i vidim. Nekako mi je tu uvek bilo kao neki podsetnik šta su oni sve žrtvovali za mene. I promenili svoj život, 40 godina si tu, imaš sve sređeno, posao, život, i da sve to preko noći ostaviš i odeš. Tu je mama najviše gurala, ona je bila ta koja je rekla idemo, ako ne uspemo imamo gde da se vratimo."

Nedugo nakon epizode u Partizanu, usledio je poziv iz Železnika, pa se tako Gudurić oprobao u FMP-u koji je tada sklopio saradnju sa Crvenom zvezdom, Gudurićevim voljenim klubom.

Period privikavanja na Beograd nije bio lak, ali porodica je bila ta koja je sjajnog košarkaša gurala ka višim ciljevima.

"Dosta igrača u toj generaciji je bilo samo, nisu imali podršku roditelja, negde je to možda i uticalo. Meni je pomoglo, znao sam zašto sam došao, imao sam odgovornost prema njima, jer su oni to sve žrtvovali. Znalo se, ujutru se ustane, ide se na trening, škola je bila podjednako važna. Uvek se to potenciralo, nije bilo mesta za te neke stvari koje su izazovne u velikom gradu, u tim pubertetskim godinama. Taj momenat njihov je bio apsolutno presudan."

Neverovatna životna priča bivšeg golmana Crvene zvezde: "Nekad su Zvonko želeli da budu svi - danas niko"

Da se naporan trening, rad i disciplina isplate, Gudurić je sjajan primer. Period razvoja ga posebno veže za tadašnjeg trenera u FMP-u Milana Gurovića, ali i najboljeg drugara i saigrača iz reprezentacije Ognjena Dobrića.

"Dobrić i ja smo najbolji drugari, u reprezentaciji smo, pominjemo često i sećamo se tih treninga. Nismo znali šta znači slobodan dan,  kada je slobodno, Gurke dođe u halu i gleda ko će da dođe. Mi smo po ceo dan bili u hali. To su te neke godine osetljive, gde dosta igrača ili nastavi ili prekine i posveti se školi ili ode u nekom drugom pravcu. Sazreo sam u FMP-u dosta, igrao sam seniorsku košarku, a kada sam došao do Zvezde bio sam odmah spreman da dam doprinos neki gde je to bilo iznenađenje za mnoge."

"Srbija ne osvaja zlato, Jokić neće biti MVP": Prognoza legendarnog Nemca koja se protivi celoj Evropi

Kao izuzetno mlad košarkaš dospeo je u redove voljenog kluba Crvene zvezde sa kojom je igrao i Evroligu. Crveno-bele je tada sa klupe predvodio Dejan Radonjić. Gudurić je tada bio jedan od ključnih igrača kluba sa Malog Kalemegdana, a jedan trenutak sa navijačima posebno pamti.

"Tada sam doživeo da mi skandiraju ime, to su momenti gde vidim oca koji plače, ne može da veruje da je to doživeo od svog sina. Bili su to lepi momenti."

Kroz karijeru je sarađivao sa strogim, ali i legendarnim trenerima. Posebno ističe Dejana Radonjića, koji ga je na pravi način pripremio za sve što ga čeka.

"Imao sam veliki blagoslov da radim sa takvim trenerima i saigračima. Treneri koje sam imao na evroligaškom nivou, Dejo i Željko (Obradović), kasnije i Igor Kokoškov koji je mnogo drugačiji, Sale (Đorđević), Itudis i Šaras. Velika imena, a velika sreća i privilegija, kada vratim film i pomislim koliko su mi pomogli, svako na svoj način", ističe Gudurić u podkastu "X&O's CHAT" i seća se radne etike koju je stekao u crveno-belom dresu sa Radonjićem.

"Dejo je voleo tu disciplinu i taj ambijent u Srbiji i šta nosi Zvezda, navijači da se sve zna, da se mora voditi računa o svemu. On je nas vaspitavao, on je bio naš otac, ja sam mu zahvalan na svemu, to sam mu i rekao. Na svemu što je uradio iako u tom momentu nije bilo lako za mene. Bilo je svega, neke stvari nisam mogao da razumem. Zašto ova frizura? Zašto ove patike?  Naučio nas je da budemo u tom nekom sistemu, disciplini, nema telefona. Zakačio sam zahvaljujući njemu staru generaciju, gde se poštuje stariji igrač, saigrač. Priđeš, nosiš, pomogneš, pitaš, nekako način komunikacije je sada drugačiji mladih igrača sa nama starijima."

Naporan trening, odricanje, ali i velika upornost i želja prelomile su u Gudurićevom slučaju, nakon epizode u Zvezdi, otisnuo se u turski Fenerbahče sa kojim je ove sezone osvojio i Evroligu kao jedan od najboljih igrača turnira.

Ipak sada je vreme za novi trofej, onaj najsjajniji, ali sa drugarima iz reprezentacije Srbije.

Kakav gest Erika Spolstre: "Preleteo okean da se uveri u formu Jovića i da mu poželi sreću na Evrobasketu"

Avramović: Svi nas vide kao kandidata za medalju, ali to mora da se zaradi na terenu