Povrede kod sportista sve češće: UNA pita - kako sprečiti? Plavšić i dr Radovanović imaju odgovor
Psihološki momenat je najvažniji kada je reč o povratku sportiste na teren posle povrede
Autor: Maša Vuković
04.11.2025. 19:43
Podeli:
Mnogo utakmica, ali mnogo i povreda. Svedoci smo sve češćih pauza sportista, a na primeru košarke ispitujemo šta se dešava kada umor i povrede preuzmu igru, da li ih možemo sprečiti i koliko je mentalna snaga sportiste važna u takvim izazovima.
Jedan pogrešan skok ili korak i cela sezona može da bude završena. Sve je više ovakvih scena koje sportiste odvajaju od terena na kraće ili duže vreme.
Mnogo više utakmica i kontakta između igrača i malo vremena za oporavak, neki su od ključnih razloga sve češćih povreda.
"Više utakmica, više kontakata i više mogućnosti za povredu. Čista statistika. Treća stvar koja je značajna, taj veći broj kontakta podrazumeva veće fizičko trošenje i broj utakmica podrazumeva veće trošenje", ističe za UNU lekar Košarkaškog saveza Srbije prof. dr Dragan Radovanović.
Obaveze su brojne, a vreme za oporavak je neophodno pronaći u gustom rasporedu. Često igrači u jednoj nedelji imaju i tri utakmice, koje podrazumevaju i putovanja.
"Dosta se vremena provodi gledajući skauting, na sastancima. Dosta je vremena u putu, malo je vremena za oporavak. Sigurno da ga ima više, bilo bi dosta bolje, ali mislim da može da se nađe vreme za te stvari", rekao nam je košarkaš Crvene zvezde Uroš Plavšić.
Da bi se tkiva obnovila posle fizičkog naprezanja, potrebna su najmanje 24 sata, a problem nastaje kada se usled pretreniranosti, paradoksalno, javlja nesanica.
"Vi kada pogledate da između fizičkih napora oni nemaju 24 sata mogućnosti za odmor. Oni su u jednom stalnom metaboličkom dugu. Malo po malo se sabira to što se on nije oporavio sto odsto i razvija se taj sindrom pretreniranosti gde sportisti osećaju umor, gubitak telesne težine, nesanicu", objašnjava prof. dr Radovanović.
Nije sve u fizičkoj snazi, već ima nešto i u mentalnoj, potvrđuju igrači. Psihološki momenat je najvažniji kada je reč o povratku sportiste na teren posle povrede.
"Sve zavisi od vrste povrede. Meni se desilo istegnuće skočnog zgloba gde ne može da se trči i trenira. Nakon toga je potreban period kako bi se pluća uskladila sa telom i vratila disanje u normalu, ali je zaista teško pogotovo kada su u pitanju te neke teže povrede da se čovek vrati i mentalno bude sto odsto tu i da razmišlja samo o košarci, a ne mogućnosti da se ponovo desi nešto tako ili nešto slično", iskren je Plavšić.
Međutim, uvek je bolje da pokušamo da sprečimo nego da lečimo. Nekada u tome ne uspemo.
"Prvo trening oporavka, gde se pojačava cirkulacija tkiva, da bi se ti štetni metaboliti što pre odneli i na taj način im se pomogne. I da imaju dovoljno vremena za spavanje i odmo", kaže prof. dr Radovanović.
Briga o telu jednako je važna kao i svaki trening. Snaga sportiste nije samo u onome što pokazuje na terenu već i u trenutku kada zna da stane, odmori se i vrati se spreman.
Ponekad je to jedini način da se sezona ne završi jednim pogrešnim korakom.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
