Brzinomer ne pokazuje tačnu brzinu? Evo kolika su odstupanja i zašto vrednost nikada ne sme biti niža

Mnogi vozači primećuju da brzinomer gotovo uvek pokazuje nešto veću brzinu od stvarne, ali malo ko zna da je to strogo regulisano propisima.

Osnovno pravilo glasi: brzinomer nikada ne sme da pokazuje manju brzinu od stvarne.

Recept iz 1960-ih za 21. vek: Pokušaj japanskog giganta da preživi prodor iz Kine

Da li previše verujemo autopilotu? U dva fatalna sudara vozači nisu kočili, niti okretali volan

Dakle, ako vozite 80 km/h, kazaljka ili digitalni prikaz ne smeju pokazivati 78 km/h. Dozvoljeno je samo da vrednost bude viša, na primer 83 km/h.

Razlog za ovo odstupanje leži u načinu merenja brzine, koja se najčešće računa preko broja obrtaja točkova.

Kako se gume razlikuju po dimenzijama, habanju i pritisku, njihov prečnik se menja, pa proizvođači unapred ugrađuju sigurnosnu marginu.

Prema pravilima koje propisuje Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), tokom homologacije vozila brzinomer sme da pokazuje najviše 10 odsto plus 4 km/h više od realne brzine.

Cene polovnjaka ponovo divljaju: Zalihe na istorijskom minimumu, a potražnja ne staje

To znači da pri stvarnih 80 km/h instrument može legalno pokazivati do 92 km/h.

U realnim uslovima na putu granica je nešto drugačija: za automobile, autobuse i kamione tolerancija ide do 10 odsto plus 6 km/h, dok je za motocikle i trotočkaše još nešto veća.

Brojna testiranja su pokazala da modeli kao što su Dacia Duster, Mazda MX-5, BMW Serije 3, Škoda Kodiaq i Seat Arona pri realnih 80 km/h često prikazuju oko 83 km/h, što je sasvim u okviru dozvoljenog.

Malo poznat istorijski detalj je da je prvi električni brzinomer patentirao Hrvat Josip Belušić još 1888. godine, čime je postavljen temelj za instrument koji i danas svakodnevno koristimo.

Ove dve boje automobila Srbi sve više izbegavaju: Razlog će vas iznenaditi

Proverite garažu: Vaši stari automobili iz 80-ih i 90-ih danas vrede pravo bogatstvo