Ovaj dokument svaki vozač mora da ima u svom automobilu: Ako imate saobraćajku, važan kao i vozačka i saobraćajna

Manji sudar, oštećen far ili iskrivljen branik ali, srećom, bez povređenih - u takvim situacijama pozivanje policije nije neophodno, jer ukoliko su se učesnici saglasili o tome šta se dogodilo, problem se može rešiti bez uviđaja, i to uz pomoć Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi. Upravo zato, ovaj dokument bi trebalo da se nalazi u svakom vozilu.

Kada dođe do lakše saobraćajne nezgode sa dva učesnika, dileme ko je kriv i kakva je šteta na vozilima, rešava Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi koji je postao obavezan obrazac za svakog vlasnika vozila od 2009. godine, kada je na snagu stupio novi Zakon o bezbednosti saobraćaja (ZOBS).

Revolucija u svetu električnih automobila: Nova baterija puni se za samo šest minuta

Još jedan grad zabranio električne automobile: "Ovo je kap koja je prelila čašu"

Reč je, kako se precizira članom 7 stav 1 tačka 83. ZOBS-a, o “propisanom obrascu koji učesnici u saobraćajnoj nezgodi popunjavaju nakon saobraćajne nezgode sa manjom materijalnom štetom bez povređenih i stradalih, odnosno, kada ovlašćeno lice ne vrši uviđaj saobraćajne nezgode”.

Uvek u vozilu imati jedan primerak i olovku koja radi

Dakle, u situaciji, na primer, udesa u kojem je jednom od učesnika "nastrada" far, a drugom branik na automobilu, kako je savetovao Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, kao rešenje problema treba izabrati Evropski izveštaj.

"Zato u automobilu uvek treba imati jedan primerak tog dokumenta i, koliko god to zvučalo banalno, hemijsku olovku koja radi da ne bi došli u situaciju da dodatno ometate saobraćaj čekajući nekog sa olovkom da popunite izveštaj. Naravno, pre popunjavanja, potrebno je da se mesto nezgode obezbedi, a učesnici obuku svetloodbojne prsluke i postavlja trouglove na zakonom propisano odstojanje" kaže Okanović.

Šta se sve popunjava u Evropskom izveštaju

Najpre u vrhu obrasca upisati datum, vreme i preciznu lokaciju nezgode, kao i štiklirati da nema povređenih, nema svedoka i nema štete na trećim vozilima i stvarima.

Potom se unose lični podaci oba vozača, uključujući adresu, mobilni telefon i mejl, kao i podaci iz njihovih vozačkih dozvola koji uključuju kategoriju i rok važenja dozvole.

Dokument se smatra popunjenim kada ga u poslednjoj rubrici oba učesnika svojeručno potpišu.

Šta ne mora da bude u Evropskom izveštaju

Iako u vlastitim napomenama ovog dokumenta postoji mogućnost da, na primer, vozač A napiše da je odgovoran za nezgodu, Damir Okanović ranije je objasnio da nije nužno da bilo ko prizna krivicu iako se radi o sporazumu.

" Jer, zapravo, osiguravajuće društvo je to koje procenjuje ko je odgovoran za nezgodu. Na primer, svako od nas posle sudara misli da je drugi vozač kriv, ali to nije problem – sačinićemo Evropski izveštaj, napisaćemo šta mislimo da se dogodilo, a onda će osiguravajuće društvo da arbitrira", rekao je ranije Okanović

Takođe, prema njegovim rečima, nije nužno ni pozvati policiju kako bi se uradio alkotest vozača.

"Osiguravajuća društva, naime, često traže potvrdu da je saobraćajna policija izvršila alkotestiranje vozača iako je popunjen Evropski izveštaj, ali to po zakonu nije nužno. Osiguravajuća društva nemaju pravo da uslovljavaju isplatu štete po Evropskom izveštaju dostavljanjem potvrde policije da je izvršeno alkotestiranje", naveo je Okanović.

Ovakvo ponašanje jedno od najiritantnijih na auto-putu, a nije ni bezbedno: Znate li čemu služi leva traka?

Konačno, ukazuje on, nije nužno ni da učesnici nezgode osiguravajućem društvu dostave fotografije mesta sudara.

"Preporuka jeste da se fotografiše vozilo i oštećenja na njemu jer po zakonu, ako nema povređenih i veće štete, vozila moraju da se pomere sa lica mesta da ne bi ometala saobraćaj. A onda, kad ih pomerite, u slučaju da obe strane osporavaju odgovornost, ne može da se utvrdi ko je kriv. Zato, nisu nužne fotografije lica mesta, ali su poželjne fotografije oštećenja", objasnio je Okanović.

Ništa na reč, a ni u kešu

Ako vam sve ovo zvuči komplikovano, kao poslednji scenario, bez uviđaja i Evropskog izveštaja, ostaje vam varijanta, narodski rečeno - "ruka ruci, šta smo dužni"? Damir Okanović, međutim, savetuje da opciju nadoknade štete na licu mesta, tako što ćete izvaditi pare iz džepa, izbegavate.

"Jer na izgled mala šteta može da se ispostavi kao veća. Učesnici se dogovore, onaj koji je odgovoran za nezgodu odmah isplati neku svotu oštećenom, a onda oštećeni kad ode kod majstora gde se ispostavi da je popravka ipak skuplja, pa traži još novca. Pored toga, "dogovor" može da bude i takav da odgovorni za nezgodu obeća da će novac dati za par sati ili sutra, a kada ga oštećeni pozove da on sve poriče. Konačno, nema rezona da neko vadi novac iz svog džepa, jer je osiguranje to koje plaća štetu", objasnio je Okanović.

Na kraju, treba znati da se Evropski izveštaj ne popunjava ako je do manje materijalne štete došlo tako što ste naleteli na neobeleženu rupu u kolovozu ili ste sleteli sa puta. Jer tada, logično, ne postoji drugi učesnik nezgode, piše Blic.

Dramatična situacija vozača u Srbiji: Svaki deseti nema para za osnovne popravke automobila

Imate motocikl? Ovo je dopunska oprema koju morate da imate