Gde je mesto Srbije u novoj kosmičkoj trci: Samit u Parizu i Artemis sporazumi kao ulaznica za svetske naučne resurse

Svemir odavno nije samo prostor za naučna istraživanja. Postao je važan za razvoj novih tehnologija, ekonomiju, bezbednost i međunarodne odnose, dok Evropa nastoji da ojača sopstvene kapacitete i smanji zavisnost od drugih velikih sila.

Na prvom Međunarodnom samitu o svemiru u Parizu okupilo se gotovo 120 delegacija, a među učesnicima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će govoriti na plenarnoj sesiji "Svemir budućnosti za svet koji se brzo menja".

Istorijski trenutak u svemiru: Posle skoro deset godina putovanja svemirske letelice sa Zemlje se približavaju užarenom Merkuru

Kosmički kovčeg s blagom se otvorio: Svemirski teleskop snimio jednu od najređih vrsta zvezda u univerzumu

Srbija je ovog leta pristupila Artemis sporazumima, čime je otvorila dodatni prostor za saradnju u oblasti istraživanja i korišćenja svemira. Međutim, postavlja se pitanje šta naša zemlja konkretno može da dobije i gde može da pronađe svoje mesto u sve intenzivnijoj svemirskoj trci.

Jovan Aleksić iz Astronomske opservatorije u Beogradu kaže da korist za Srbiju ne treba tražiti samo u razvoju sopstvenih satelita i opreme, već pre svega u pristupu znanju, podacima i međunarodnim naučnim projektima.

"Ono što je, po mom mišljenju, najvažnije je pristup sveobuhvatnom lancu naučnih i tehnoloških resursa, razmena znanja, mogućnost usavršavanja, pristup podacima. To su stvari od kojih Srbija može da ima konkretne koristi", ističe Aleksić.

Prema njegovim rečima, Srbija već učestvuje u pojedinim naučnim projektima koji omogućavaju pristup podacima, dok u zemlji postoji i stručna osnova za razvoj kosmičkih tehnologija.

"Astronomska opservatorija u Beogradu, na kojoj sam ja zaposlen, ima jednu stručnu istraživačku jedinicu za razvoj kosmičkih tehnologija. Tako da imamo osnovu za to", kaže Aleksić.

Na Saturnu se pojavilo nešto što naučnici nikada ranije nisu videli: Ogroman desetougao zbunio astronome

Svemir postaje novo polje ekonomskog i političkog nadmetanja

Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije ocenjuje da svemir danas treba posmatrati mnogo šire od same nauke. On je, kako navodi, postao prostor ekonomije, bezbednosti, diplomatije i tehnološkog razvoja.

Smatra da samit u Parizu treba posmatrati i kroz nastojanja Francuske i predsednika Emanuela Makrona da Evropa ojača stratešku autonomiju i ostane relevantan globalni akter.

"Prostor kosmosa i svemira je i diplomatski prostor i prostor onoga što bi se nazvala naučna diplomatija, a sa druge strane i prostor koji je danas sve više takozvana tehnološka ili nova industrijska revolucija", navodi Kolakovićeva.

U tom kontekstu, na samitu se sastaju predstavnici politike, nauke i privrede, jer se razvoj svemirskih tehnologija sve više povezuje sa ekonomskim i bezbednosnim interesima.

Kolakovićeva smatra da je za Srbiju posebno važno to što istovremeno razvija saradnju na više strana - od Artemis sporazuma do evropskog nivoa i drugih međunarodnih partnerstava.

Da li je konačno pronađena tamna materija? Naučnici zabeležili veoma neobičan signal

Srbija ne mora da se takmiči sa velikim silama

Aleksić naglašava da pristupanje Artemis sporazumima samo po sebi ne znači da će Srbija dobiti satelit ili drugu svemirsku tehnologiju.

"Neće nam neko pokloniti satelit", kaže Aleksić, ističući da su za Srbiju mnogo važniji transfer znanja, usavršavanje naučnika i pristup podacima.

Dodaje da svemir danas postaje sve "zagušeniji", jer se oko Zemlje nalazi veliki broj satelita i drugih objekata, što otvara i problem svemirskog otpada.

"Svaki od tih uređaja, kad zastari, kad se pokvari, on ostaje tamo. Tako da su to novi problemi koji se pojavljuju i koje ovakvim stvarima treba rešavati", kaže Aleksić za RTS.

Za Srbiju bi, prema njegovoj oceni, najveća korist mogla da bude u uključivanju domaćih naučnika i institucija u međunarodne projekte, razmeni znanja i korišćenju podataka koji mogu da imaju primenu i van astronomije.

Upravo zbog toga, poruka stručnjaka je da Srbija ne mora da se takmiči sa velikim svemirskim silama u lansiranju raketa, već da svoje mesto može da pronađe kroz nauku, tehnologiju, podatke i međunarodnu saradnju.

Svemir se menja: Formiranje novih zvezda drastično opalo poslednjih 4,5 milijardi godina

Da li je mapa sveta koju svi poznajemo pogrešna? UN podržale novi način prikazivanja kontinenata