Ko su bili Denisovci? Nove kosti iz mora otkrivaju neverovatne detalje o građi drevnih ljudi

Pre nekoliko godina ribari su na morskom dnu između ostrva Penghu i Tajvana pronašli neobične kosti. Dve od njih sada su privukle posebnu pažnju naučnika: ispostavlja se da je reč o kostima nogu koje bi mogle pripadati Denisovcima, misterioznoj grupi drevnih ljudi koja je dugo bila poznata gotovo isključivo kroz tragove DNK.

Denisovci su izumrla grupa ljudi koja je živela širom Azije najmanje pre između 200.000 i 30.000 godina, a moguće je da su postojali i mnogo ranije. Nauka je za njih prvi put saznala 2010. godine, kada je njihov DNK pronađen u jednoj kosti prsta.

Tri fenomena u jednoj noći: Astrofizičarka sa Kembridža otkriva kada ćemo ponovo videti pomračenje iz Srbije

Da li su zemljotresi u Kolumbiji i Venecueli povezani? Stručnjaci otkrili šta se zapravo dogodilo

Od tada je pronađen relativno mali broj fosilnih ostataka koji se mogu povezati sa Denisovcima - među njima kosti prstiju i rebara, zubi, delovi vilica i nekoliko ostataka lobanje. Upravo zato su nove kosti posebno zanimljive: pružaju retku priliku da se sazna više o njihovoj građi tela.

Dve kosti otkrivaju mnogo više

Fosili, nazvani Penghu 2 i Penghu 3, predstavljaju butnu i cevanicu dve različite osobe, za koje se procenjuje da su bile muškog pola. Datiraju od pre oko 45.000 godina.

Tačno mesto i vreme kada su kosti izvučene iz mora nisu zabeleženi. Do naučnika su stigle nakon što je lokalni umetnik Li-Ren Hou poklonio zbirku fosila iz kanala Nacionalnom muzeju prirodnih nauka na Tajvanu.

Istraživači su još 2010. godine utvrdili da je reč o kostima hominina, ali je nova analiza proteina iz tkiva ukazala da bi one mogle pripadati upravo Denisovcima. Studija još nije prošla stručnu recenziju, pa rezultate treba posmatrati sa dozom opreza.

Misterija "Krvavih vodopada" dobila novo objašnjenje: Otkriven drevni ekosistem na Antarktiku

Da li su Denisovci bili viši od savremenog čoveka?

Jedan od najzanimljivijih zaključaka istraživanja odnosi se na njihovu visinu i građu.

Na osnovu veličine i oblika kostiju istraživači procenjuju da je osoba Penghu 2 mogla biti visoka oko 180 centimetara i teška približno 83 kilograma.

Druga osoba, Penghu 3, mogla je biti još krupnija - procenjuje se da je bila visoka oko 190 centimetara i teška približno 91 kilogram.

Ukoliko se ove procene potvrde, oba pojedinca bila bi viša i krupnija od prosečnog savremenog čoveka, ali i od Homo erectusa.

Naučnici upozoravaju na novu opasnost: Topljenje Antarktika oslobađa otrov koji je vekovima bio zarobljen u ledu

Zašto je ovo otkriće važno?

Profesor Džon Hoks sa Univerziteta u Viskonsinu-Medisonu, stručnjak za evoluciju čoveka, ocenio je nalaz kao veoma značajan, posebno zbog mogućnosti da se savremenim metodama analize proteina dođe do informacija čak i kada nema dovoljno očuvanog DNK.

Ipak, on smatra da je starost fosila možda jednako važna kao i njihova veličina.

Period od pre oko 45.000 godina predstavlja jednu od kasnijih faza postojanja Denisovaca, o kojoj se zna veoma malo. Do sada su tragovi iz tog perioda uglavnom poticali iz Denisove pećine u Rusiji i iz analize sedimenta u Tibetu.

O novim denisovcima iz priobalnih delova Kine, rečnih dolina, jugoistočne Azije i ostrvskih oblasti bilo je veoma malo direktnih podataka.

Otkrivena izgubljena civilizacija u Amazoniji: Naučnici veruju da je ovde živelo i do tri miliona ljudi

"Znamo da su u tim regionima savremeni ljudi posle pre oko 50.000 godina gotovo sigurno dolazili u kontakt sa denisovskim grupama", objasnio je Hoks.

Tragovi tih susreta i danas postoje u DNK ljudi koji žive u različitim delovima sveta.

Međutim, naučnici još ne znaju kako su ti Denisovci izgledali, kakav je bio njihov način života, da li su pravili određene vrste alata i kako su se ponašali.

Njihova priča još nije ispričana

Genetska istraživanja ukazuju na to da nisu postojali kao jedna jedinstvena populacija, već da je širom Azije živelo više različitih grupa Denisovaca.

Njihovo nasleđe, međutim, nije nestalo zajedno sa njima. Tragovi njihovog DNK i danas postoje u genomu mnogih ljudi.

Nove kosti iz mora kod Tajvana mogle bi zato predstavljati važan deo slagalice. Nauka Denisovce poznaje tek nešto više od desetak godina, a svaki novi fosil može značajno promeniti sliku o tome ko su bili, kako su izgledali i gde su sve živeli.

Nova studija pokazuje: Život na Zemlji se dva puta razvio?

NASA objavila novi prikaz: Da li naša planeta izgleda kao krompir ili kao plavi kliker?