NASA sprema "plavu grobnicu" za Međunarodnu svemirsku stanicu: Stručnjaci upozoravaju da to nije dobra ideja

Međunarodna svemirska stanica mogla bi da bude izbačena iz orbite u narednih nekoliko godina. Međutim, plan američke svemirske agencije NASA da čuvena orbitalna laboratorija završi na dnu okeana izazvao je veliku zabrinutost stručnjaka i ekoloških organizacija.

Kako se navodi u planu NASA, sredinom 2028. godine stanica bi bila spuštena pomoću Zemljine atmosfere i ruskih modula da bi sredinom 2029. godine letelica SpejsEksa gurnula Međunarodnu svemirsku stanicu ka svojoj „plavoj grobnici“.

Ogroman asteroid juri ka Zemlji: Naučnici otkrili kada će proći najbliže i gde će biti vidljiv

Naučnici otkrivaju: Zašto nam je potrebno i do sat vremena da se oči naviknu na mrak?

Jedna stvar u tom planu ozbiljno zabrinjava ekološke eksperte. Fondacija za okeane (The Ocean Foundation), sa sedištem u Vašingtonu, smatra da planirano deorbitiranje Međunarodne svemirske stanice „izaziva ozbiljnu zabrinutost za zdravlje okeana sa kojom se svemirska zajednica nije adekvatno suočila“, navodi Mark Spolding, predsednik fondacije.

Upravo objavljeni izveštaj američke Vladine kancelarije za odgovornost (GAO) fokusirao se na pitanja vezana za plan obaranja Međunarodne svemirske stanice (MSS). 

Izveštaj GAO objašnjava da krajem 2030. ili početkom 2031. godine USDV treba da izvrši manevar za ulazak u atmosferu. To bi gurnulo MSS kroz Zemljinu atmosferu ka unapred određenom mestu - okeanskoj zoni zvanoj Tačka Nemo.

Da li uši zaista rastu celog života? Nauka konačno dala odgovor

"Kao deo procesa povratka, NASA očekuje da se delovi MSS-a i vozila za deorbitiranje raspadnu i padnu u udaljeni deo okeana kako bi se minimizirao rizik po naseljena područja", navodi se u izveštaju GAO.

Međutim, povodom korišćenja Tačke Nemo ili bilo kog dela okeana kao pogodnog odlagališta otpada, Spolding je za Space.com izjavio da „postoji zabrinjavajući strukturni jaz u međunarodnom pravu koji deorbitiranje MSS-a jasno razotkriva“.

Prema Konvenciji o svemirskoj odgovornosti iz 1972. godine, ako svemirski otpad padne na teritoriju druge nacije ili ošteti imovinu, Spolding kaže da država koja ga je lansirala duguje odštetu - apsolutno i bez potrebe za dokazivanjem krivice.

"Ali takva zaštita ne postoji za okean. Kao rezultat toga, kada svemirske agencije imaju kontrolu nad tim gde otpad pada, one ciljaju otvoreno more i time ne snose nikakvu pravnu obavezu da plate čišćenje ili ekološku sanaciju",  rekao je Spolding.

Lider Fondacije za okeane rekao je da razume legitimne bezbednosne razloge za ciljanje Tačke Nemo, mesta na Zemlji najudaljenijeg od bilo kog naseljenog područja.

Zašto žene teže podnose vrućinu od muškaraca? Nauka ima objašnjenje

"Ali udaljenost okeana od ljudske infrastrukture ne bi smela da se pogrešno protumači kao nedostatak vrednosti ili ranjivosti. Okean i njegova bića zaslužuju istu zaštitu koju međunarodno pravo pruža nacionalnim teritorijama", rekao je Spolding.

Povodom ekosistema okeana, Spolding pita šta se dešava sa morskim ekosistemima i bićima na morskom dnu gde završe ostaci MSS-a?

"Iskren odgovor je: ne znamo u potpunosti. To je duboko zabrinjavajuće za strukturu veličine fudbalskog terena. Znamo da ne sagori sve pri povratku. Gušće komponente će preživeti i stići do morskog dna", dodao je Spolding, prenosi Telegraf.

Otkriven "stariji brat" Stounhendža: Arheolozi pronašli misterioznu strukturu staru 5.000 godina

Iz dubine Zemlje stigao signal koji je pomerio delove Japana: Neobičan seizmički fenomen zbunio naučnike