Naučnici pronašli savršeno očuvano pero dinosaurusa: Skrivao ga fosilizovani izmet, otkriće bi moglo da reši veliku misteriju

Dinosaurusi nisu bili naročito izbirljivi kada je hrana u pitanju, pa su sa plenom gutali i delove životinja koji se teško vare. Upravo zbog toga naučnici danas u njihovom fosilizovanom izmetu, poznatom kao koproliti, pronalaze delove plena koji su ostali gotovo netaknuti.

Jedan od takvih nalaza je i sićušno pero koje je dinosaurus progutao pre oko 66 miliona godina. Pronađeno je na području Hell Creek u američkoj saveznoj državi Montana, a naučnike je iznenadilo koliko je dobro očuvano. Toliko je detaljno sačuvano da je čak nadmašilo neke ranije pronađene fosile perja očuvane u burmanskom ćilibaru.

Gde je mesto Srbije u novoj kosmičkoj trci: Samit u Parizu i Artemis sporazumi kao ulaznica za svetske naučne resurse

Istorijski trenutak u svemiru: Posle skoro deset godina putovanja svemirske letelice sa Zemlje se približavaju užarenom Merkuru

Pero je 2016. godine pronašao istraživač Dejvid DeMar mlađi, ali u početku nije bilo jasno šta se nalazi u komadu stene. Tek nakon analize pomoću mikro-CT skenera na Univerzitetu Južne Kalifornije istraživači su dobili trodimenzionalni prikaz fosila i uočili strukturu pera, ali i druge ostatke.

Koprolit je sadržao i kosti ptice iz grupe Hesperornithes, drevnih vodenih ptica sličnih današnjim gnjurcima, zbog čega naučnici pretpostavljaju da je pero pripadalo upravo toj životinji. To je posebno značajno jer je reč o prvom poznatom nalazu perja ove grupe ptica.

Otkriće bi moglo da pomogne u odgovoru na jedno od velikih pitanja vezanih za kraj ere dinosaurusa: zašto su neke ptice preživele masovno izumiranje pre oko 66 miliona godina, dok su druge nestale?

Danas znamo da su ptice zapravo jedina grupa dinosaurusa koja je preživela do savremenog doba. Jedna od teorija je da su preci današnjih ptica, odnosno grupa Neornithes, imali određene osobine koje su im pomogle da prežive katastrofu koja je promenila život na Zemlji. Problem je u tome što su i neke izumrle grupe ptica živele uz vodu, pa samo stanište verovatno nije bilo dovoljno.

Analiza ovog fosila pokazala je da je drevna ptica imala kombinaciju modernijih, vodootpornih pera i primitivnijeg perja kakvo se povezuje sa dinosaurima i enantiornitinama. Naučnici pretpostavljaju da takva kombinacija možda nije bila jednako efikasna kao perje koje imaju današnje ptice.

Istraživači sada žele da prouče još ovakvih fosila. Sam nalaz pokazuje da bi koproliti, koji se do sada nisu smatrali posebno važnim izvorom podataka o mekim tkivima, mogli da kriju mnogo više sačuvanih detalja nego što se ranije mislilo.

"Ovo je potencijalni prozor za proučavanje mekih tkiva u geološkim slojevima koji ih inače ne čuvaju dobro", rekla je paleontološkinja Džingmai O'Konor iz Fild muzeja u Čikagu.

Najveći primerak T-reksa završio u privatnim rukama: Plaćen više od 50 miliona dolara, naučnici zabrinuti zbog jedne stvari

Na Tajlandu otkriven novi dinosaurus: Biljojed dužine 20 metara